Viminacium

статистичке анализе дали су Пописи становишта Србије из 2002. и 2011. године.
Регионални завод за заштиту споменика културе у Смедереву је за потребе
Просторног плана Града Пожаревца у 2012. години израдио елаборат Услови
чувања, одржавања и коришћења споменичког наслеђа и утврђене мере заштите
у оквиру граница Просторног плана Града Пожаревца, а који је био неопходна
основа за приказивање елемената културног наслеђа у овој дисертацији.
На тему културног предела у Србији писало је неколико аутора и сва
истраживања су била драгоцена за израду ове дисертације. Славица Вујовић
архитекта - конзерватор из Покрајинског завода за заштиту споменика културе је
објављивањем књиге Како очувати и користити културно наслеђе, 2017. године,
објединила истраживања спроведена у вези са заштитом и презентацијом
историјског места Бач и његове околине као културног предела који је од 2010.
године на Унесковој прелиминарној листи светског наслеђа. Током последње
деценије настао је велики број научних радова везаних за заштиту и презентацију
археолошких локалитета у Србији, а на основу веома успешног рада професора и
асистената Архитектонског факултета у Београду са студентима. Научни радови
обухватају предлоге заштите и презентације мартиријума и базилике у Јагодин
Мали у Нишу (аутори рада Нађа Куртовић-Фолић, Гордана Милошевић, Мирјана
Ротер-Благојевић , Ана Радивојевић, Ана Никезић, Рената Јадрешин-Милић,
Драгана Ћоровић и Марко Николић), Медијане – Mediana (аутори рада Нађа
Куртовић-Фолић, Гордана Милошевић, Мирјана Ротер-Благојевић и Ана
Никезић), Тимакум Минуса – Timacum Minus (аутори рада Мирјана Ротер-
Благојевић, Гордана Милошевић, Ана Радивојевић и Марко Николић) и рамске
тврђаве (аутори радова Мирјана Ротер-Благојевић, Гордана Милошевић, Рената
Јадрешин-Милић и Марко Николић) 19
19 Радови наведених истраживача су део библиографије.
15