Viminacium

Приликом пројектовања било које грађевинске интервенције на некон
историјском месту, од изузетне важности је одређивање приоритета. Тако на
археолошком налазишту архитектура заштитних структура мора носити
подређену улогу, јер наглашава нешто друго, а не себе. У супротном, она не
испуњава заштитну функцију која јој је додељена, јер, када нешто штитимо, ми то
чинимо заштитом његових физичких карактеристика, али и његовог значаја и
утицаја. Заштитна структура је додатак који се мора разликовати од историјских
остатака, али која такође мора унапредити „архитектонски континуитет једног
историјског места“. 445 Она не сме доминирати, без обзира да ли има привремену
или сталну функцију. 446 Међутим, бројни примери из света показују доминацију
заштитних структура. Како би требало да се архитекти носи са пројектовањем
архитектуре зашттних структура, када знају да не смеју доминирати и истицати
се, чак и када су привременог карактера? Слободан Ненадовић је писао да
архитекта не сме на историјском споменику „градити свој споменик“, јер се
креаторске способности једног архитекте у заштити морају развијати само уз пуно
поштовање интегритета споменика или целине. 447
Да би се будући архитекти упознали са пројектовањем заштитних
конструкција и њиховом улогом на једном историјском месту, неопходно је да ова
тема буде део студија архитектуре, што је спроведено тек у последњој деценији на
Архитектонском факултету у Београду, а задата локација је често управо
археолошко налазиште Виминацијум. 448 Важан допринос теме у случају
445 Zaki Aslan, „The Design of Protective Structures for the Conservation and Presentation of
Archaeological Sites in the Mediterranean“ , ICCROM Newsletter, No.33(2007):14-15.
446 Jelena Šekularac, Nenad Šekularac, “The Installation of Protective Constructions for Covering
Archeological Excavation Sites and Medieval Buildings”. U Structural Analysis of Historical
Constructions: Possibilities of Numerical and Experimental Techniques, Proceedings of the 5th
International Conference, New Delhi, India 6-8 November 2006, Vol 2. urednici Lourenço, P.B., i dr.,
1309-1316 (Chennai: Macmillan Publishers Ltd.), 2006.
447 Слободан Ненадовић, Заштита градитељског наслеђа (Београд: Универзитет у Београду,
Архитектонски факултет, 1980), 45
448
Две последње генерације студената мастер академских студија „Архитектура“, модула
„Архитектонско конструктерство“, у студију проф. др Ненада Шекуларца, су развиле тему
„Чувајмо прошлост за будућност“ и понудиле читав низ решења заштитних конструкција над
термама, цигларском пећи и аквадуктом Виминацијума. Презентација Виминацијума је била тема
и неких претходних генерација студената, када су у школској 2008/2009 години, студенти проф.
мр Милорада Младеновића, током дипломских студија имали пројектну радионицу под именом
„Жива мембрана Виминацијума / испод и изнад тла“, односно када су пројектовали туристичко –
презентациони и научно – истраживачки комплекс на овом налазишту, тј. тражили „мобилно,
временски и функционално прилагодљиво решење територије која има туристички, едукативни и
научни потенцијал“ (АФ. Модул М7.2. – Пројектантска Радионица 2 (2008/9): Жива мембрана
389