Viminacium

Хомоље, а вероватно и Ждрело и Ресава. Жупа и земља Браничево су добиле име
по утврђеном граду Браничево. 74 (сл. 5)
Византију су у VII веку са Дунава потиснули Авари, а затим, започевши
нагло ширење ка западу почетком IX века, територију јужно од Дунава су
освојили Бугари. 75 Христијанизација Бугара 864. године је био догађај који је
простор „вратио у оквире римско-хришћанске културе и историје“. 76 Након
темељне организације цркве у Бугарској од стране византијске државе и цркве у
периоду од 870. године до 880. године, на подручју бугарске државе се оснива
више митрополија, а једна од њих настаје управо у граду Морави, на ушћу
Велике Мораве у Дунав и месту римског Маргума. 77
Однос Мораве и Браничева у периоду од IX до XI века није довољно
истражен, 78 а тек од XI века град Браничевo добија на значају. 79 После пропасти
Првог бугарског царства 972. године, овај простор поново на кратко пада под
Трг је у средњовековној Србији био неутврђено насеље, место где се пре свега обављала трговина,
углавном једном седмично, око кога су се временом формирала насеља трговаца, занатлија и
осталог становништва. Тргови су настајали око манастира, рудника, на ракрсницама путева и
поред прелаза преко река. У Браничеву је познато неколико средњовековних тргова - Кисељево,
две Суботице (једна је била на ушћу Мораве у Дунав), Кула (на реци Витовници), Шетоње и
Госпођинце. У другој половини XV века се јављају и Лучица, Старци и Орашје (код Деспотовца),
док је трг из Кисељева пресељен у Тополовник, а из Шетоња у село Ждрело. Једном тргу су
гравитирала сеоска насеља удаљена од њега од 5 km до 18 km, па је један пазар долазио на 20 до
35 села. Осим урбаних, постојала су и сеоска насеља, којих је у периоду друге половине XIV века
и прве половине XV века познато укупно 163. Највише их је било у подунавском делу
Браничевске земље, односно у жупама Браничево и Пек и у њеном јужном делу, односно у
долинама Ресаве и Раванице. Након пописа 1467. године и 1476. године, у Браничевском
субашилуку је било 304, односно 359 села. Села су била доминантна у односу на друга насељена
места у другој половини XV века и првој половини XVI века (видети у: исто, 71, 75-78, 86-90). На
виминацијумском локалитету „Над Клепечком“ је 2012. године истражено три станишта и
шеснаест пећи, а у једној од њих је пронађен керамички лонац датован у XI век (видети у: Saša
Redžić, Mladen Jovičić, Ilija Danković, „Iskopavanja na lokalitetu Nad Klepečkom (Viminacijum)“, u
Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2012. godini, ur. Snežana Golubović, Dragana
Antonović, Vesna Bikić (Beograd: Arheološki institut, 2014), 62-63).
74 Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 13, 252.
75 Михаило Динић, Браничево у средњем веку (Пожаревац: Народни универзитет у Пожаревцу,
1958), 14.
76 Предраг Коматина, „Војно, административно и верско упориште на дунавској граници: пример
Мораве и Браничева“, у Процеси византинизације и српска археологија, ур. Весна Бикић (Београд:
Српски комитет за византологију, ЈП Службени гласник, Византолошки институт, 2016), 103.
77 исто, 103. У 879/880. години је у Цариграду организован тзв. „Фотијев сабор“, на коме је био
присутан и први моравски митрополит Агатон Моравски, али се он помиње и 873. године као
посланик византијског цара Василија I, упућен источно-франачком краљу Лудвигу Немачком
(исто).
78 Марко Поповић, Вујадин Иванишевић, „Град Браничево у средњем веку“,Старинар XXXIX
(1988): 166.
79 Михаило Динић, Браничево у средњем веку (Пожаревац: Народни универзитет у Пожаревцу,
1958), 7.
27