Viminacium

захвална. Дубоко сам захвална колегиници Марији Јовин (1934 – 2018) која ми је
пружила прва знања из архитектонске конзервације у чијим процесима сам
учествовала на археолошком налазишту Виминацијум, а разговори са колегама
Милорадом Јевтићем и Алесандром Камицом су ми дали важну подршку током
реализације пројеката и на томе им се захваљујем. Посебну захвалност дугујем
Миомиру Кораћу, директору Археолошког института у Београду, који ми је као
архитекти исте пројекте поверио, са мном их заједнички развијао, али и пружио
потребно време да дисертација буде написана.
Оно што је дало основ облику дисертације у коме је написана је начин
размишљања о архитектури који су код мене засновали факултетски професори,
учећи моје колеге и мене како да читамо просторе и грађевине, када смо се први
пут срели са архитектуром као практичним стварањем на основним студијама,
односно архитектуром као записивањем стварања на каснијим докторским
студијама. Захвалност дугујем члановима комисије – мојим драгим професорима
и асистентима током студија, након чијих коментара је ова дисертација и добила
свој коначан облик. Највећу захвалност дугујем мојој драгој менторки,
професорки Архитектонског факултета Универзитета у Београду, Мирјани Ротер -
Благојевић, за стрпљење и велику посвећеност, а без које дисертацију са овом
темом вероватно никада не бих написала да ме она пре више година није упутила
на студентску праксу управо на археолошко налазиште Виминацијум и тиме
одредила мој даљи истраживачки пут.
vi