Viminacium

подручјима, који приказују један или више степена у ескплоатацији луксузног
камена, док трећи приказују континуалну екплоатацију од праисторије до
данас. 725 Данас је тешко пронаћи трагове античких радова на експлоатацији
грађевинског камена или сировине за израду креча. Ако је експлоатација
настављена током историје, трагови су избрисани, а ако је заустављена, они су
углавном сакривени под историјским слојевима природе или изградње.
Каменолом у Раму је један од оних који је вековима експлоатисан. Камен
из овог налазишта срећемо у грађевинама Виминацијума, али и у зидовима турске
тврђаве у овом селу, сеоских кућа околних села и манастира. (сл. 62) Према
рударској Карти краљевине Србије из 1900. године, Рам је лежиште гнајса,
односно стене која припада кристаластим шкриљцима, а цело подручје Костолца
и Дрмна и шире околине Пожаревца је лежиште квартарних и терцијарцних
стена. 726 Данас је ескплоатација овог камена забрањена, с обзиром да се
каменолом налази поред Дунава на самој ивици Божевачке греде, а тик уз остатке
античког каструма Ледерате који су на платоу греде. (сл. 63)
У 1936. години је записано да у пожаревачком подручју има много
грађевинског камена, али да је удаљен од Дунава и железница, да су путеви лоши
и да се зато мало користи. Као места експлоатације издвојени су Брњица, Добра,
Рам, Црни Врх, Породин и Врањ. Кречњака је било много и одличног квалитета у
долини реке Пек и реке Млаве: „Најбољи се креч добија из кречњака у долини р.
Пека од Кучева до села Сене. На дужини од око 10 km, поред самог Пута и дању
и ноћу запаљен је велики број кречана тако да овај део пута чини на човека
утисак, да пролази кроз центар индустрије креча. Одавде се креч извози за Стиг,
Поморавље и Доњи Пек. Сељаци овога краја, који га примитивно производе,
добијају доста новаца. Штета што се овде не подигне која фабрика за израду
725 Tom Heldal, Bloxam, Elisabeth.G., Storemyr, Per, „Unravelling Ancient Stone Quarry Landscapes in
the Eastern Mediterranean: Three Egyptian Case Studies“, u Broadening Horizons: Multidisciplinary
Approaches to Landscape Study, urednici B.Ooghe, G.Verhoeven (Newcastle, UK: Cambridge Scholars
Publishing, 2007), 92.
726 Антула Димитрије Д., Симеоновић, Д. Рударска карта Краљевине Србије, 1900.
208