Viminacium

колонија развила на њеном западном и северном делу, на узаној површини уз пут,
између саме греде и Дунавца. 488 Иако настале у различито време и под
различитим условима, село и колонија су убрзо постали једна целина - село
Костолац, или тада једноставно, само Костолац. 489 (сл. 55)
Стан и становање су у непосредној вези са начином привређивања и
кретањима у једном друштву, па се, како етнолог Живка Ромелић пише, зато не
може говорити само о традиционалним облицима сеоских кућа, или о градској
кући, већ и о другим облицима, у које спадају и куће радника. 490 Као и у осталим
деловима Србије, рударски станови настали током XIX и прве половине XX века
у селу Костолац, представљају посебан тип становања, „препознатљив елемент
рударске културе“, настале услед специфичног начина живота припадника
рударске професије и измене дотадашњег живота код припадника сељаштва. 491
Вајфертова рударска колонија је настала у већ постојећем сеоском насељу,
односно уз њега, а по отварању рудника. Након настанка градског насеља
Костолац, рудари су се селили, а након коначног затварања подземног рудника,
станови су напуштени. Слична ситуација је у многобројним рудницима
затвореним током шездесетих година XX века у Србији, када су рудари одлазили
у друге руднике, враћали се пољопривреди, запошљавали се у градовима или
одлазили у пензију. Села су остала са мешовитим изгледом сеоских кућа и
488 исто.
489 исто.
490
Живка Ромелић, „Рударски станови у севеероисточној Србији“, Гласник Етнографског
института 49 (2000): 226 .
491 исто, 225-226. У својој социолошкој студији стамбених заједница рудника угља, Мартин
Булмер (Martin Bulmer) 491 је спојио неколико истраживања спроведених везано за ове заједнице у
Северној Америци и идентификовао осам карактеристика типичне традиционалне рударске
заједнице. Према њему, њих карактеришу физичка и географска изолованост и мало контакта са
спољним светом; економска доминација рударења, где скоро сви запослени у заједници раде у
рударству, па град постаје „град компанија“; опасан и нездрав посао, али који је извор поноса и
заједништва међу радницима, без обзира на разлике у њиховом статусу; друштвене последице
хомогености професије и изолације – једнокласна заједница са мало друштвеног или географског
кретања; активности слободног времена – ван куће, углавном са колегама; јасна подела између
мушког и женског света у породици, где је дом област жене, а постоји подршка родбине и
континуитет генерација; економски и политички конфликт између власницка рудника и рудара, а
у вези расподеле и контроле, где свака страна формира удружења која их заступају, али је увек
моћ у рукама власника; потпуно уплетени колективи засновани на заједничкој историји, и
значајној друштвеној интеракцији у великој мери ограниченој на саму локацију (Martin Bulmer,
„Sociological Models of the Mining Community“. The Sociological Review, 23/1(1975): 61–92).
161