Viminacium

нису потицали из истог периода. Тако је период у распону од краја прве половине
I века до краја прве половине V века, поделио у три главне епохе. 192 Период
насељавања и употреба доступних ресурса, каснији богат живот града и војног
логора, догађаји везани за војне походе или чести боравци царева, али и
уништења насеља, утицали су на ове успоне и падове у грађењу римског
Виминацијума, а истражене грађевине Виминацијума могу се прихватити као
резултат специфичних одлика виминацијумског грађевинарства, условљеног
доступним грађевинским материјалом, које носи опште одлике римске
архитектуре и посебне карактеристике балканских провинција настале под
утицајем источних делова Царства. 193
Милоје Васић је током ископавања истражио једну грађевину са тремом
која је излазила на улицу, две топионичке пећи близу улице, али и стамбене
просторе иза ових јавних и радионичких простора. Означио је кухињу грађевине,
степениште и више просторија са хипокаустом. На овом простору је пронашао и
два бунара, од којих је један био уз улицу. Испод пронађене улице је био систем
канализације са главним каналом по средини и бочним каналима који су везивали
грађевине са њим. 194 (сл. 13)
У 1973. године под руководством Љубице Зотовић, истраживан је већи
комплекс на локалитету „Чаир“, а у непосредној близини простора који је
истраживао Милоје Васић. Записано је да је су поједини зидови били и осликани,
и да је ово био луксузнији део насеља. Примећене су бројне грађевинске
192 Најстарију епоху карактеришу „плетени и олепљени зидови“ који су након пожара претворени
у „зидове од печене земље“. Млађа епоха је представљена зидовима од камена и опеке, везаних
малтером, а у њој се распознаје више фаза, од којих је између осталих, у једној зидано само
„каменом из Рама“ и малтером, у другој само опеком уз употребу малтера, а у трећој каменом и
малтером, са слојевима за изравнавање од опеке. Најмлађа епоха обухвата зидање од различитог
материјала, односно фрагмената камена и опеке, а везивно средство је било „блато од хумуса без
икаквих примеса“ (исто, 208).
193 Emilija Nikolić, „Contribution to the Study of Roman Architecture in Viminacium: Construction
Materials and Building Techniques“, Archaeology and Science 8/2012 (2013):44. Милоје Васић је скренуо
пажњу на један проблем, а то је да се припадност појединачних зидова одређеним грађевинама
тешко може одредити, јер „нам је за сада још непознат тип римске куће у овим нашим крајевима,
чији се распоред и у осталим римским провинцијама разликује од познатог типа римске куће у
Помпеји“, а и због чињенице да су неки зидови једног периода постајали делови грађевина других
периода (Милоје Васић, „Извештај Српској Краљ. Академији Наука о ископавању у Костоцу у год.
1902, Годишњак Српске Краљевске Академије XVI (1902)/1903 (1903): 208).
194 Милоје Васић, „Извештај Српској Краљ. Академији Наука о ископавању у Костоцу у год. 1902,
Годишњак Српске Краљевске Академије XVI (1902)/1903 (1903): 209-218. Током ископавања,
Васић је пронашао мермерне плоче, фрагменте сликане декорације, стубова, опекарске производе
који су били декорација фасада и кровова, као и камене рељефе и велики број скултура од
мермера, бронзе и теракоте (исто, 209-218).
102