Viminacium

Велики број скелета мамута пронађених у свету су изложени у музејима,
као скупови појединачних костију у витрини, или као реконструисане целине
постављене у усправни положај. Највећи музеји овог типа су основани и
изграђени још током XVIII и XIX века, дограђивани су у наредним деценијама, а
и данас пролазе кроз процесе модернизације. 466 Излагање палеонтолошких
остатака in situ у природним парковима је сасвим другачији вид искуства који
смањује потребу за додатним садржајима и вештачким стварањем доживљаја. 467
Начин презентације коју нуди Парк мамута на Виминацијуму је у спрези са
местом на коме се и налази, а то је археолошко налазиште смештено у руралној
средини на коме се непрекидно обављају ископавања и као место непосредно
везано за налазиште изложених скелета није постао музејска зграда, нити
затворена изложбена целина, већ интегрални део простора налазишта, без
доминације над осталим вредностима подручја. 468
5.2.3 Досадашњи приступи заштити и презентацији традиционалне сеоске
архитектуре
466
Овде спадају Природњачки музеј у Лондону (Museum of Natural History), Амерички
природњачки музеј у Њујорку (American Museum of Natural History), Национални природњачки
музеј у Вашингтону (National Museum of Natural History) и Национални природњачки музеј у
Паризу (Muséum national d'histoire naturelle). У Србији, више музеја поседују природњачке збирке
које нуде међусобно сасвим различите видове презентације, и потпуно различите од оне коју даје
Парк мамута у Виминацијуму. Природњачки музеј у Београду, Народни музеј Кикинда и
Природњачки центар у Свилајнцу, од националне установе окренуте науци, конзервацији и
истраживањима са привременим тематским поставкама, преко музеја опште оријентације са
централним експонатом мамута Кике изложеним у витрини музеја, до едукативног центра са
репликама диносауруса, нуде савремене презентације у циљу едукације, али уз излагање у
опремљеним амбијентима урбаних средина.
467 Налазиште мамута поред места Хот Спрингс у Јужној Дакоти, САД (Mammoth Site of Hot
Springs), је од in situпрезентованог налазишта постало један од најпознатијих светских центара за
истраживање из области палеонтологије. Непрофитна организација је након проналаска првог
скелета 1974. године од стране припадника локалног становништва, уз донације и помоћ локалне
заједнице, путем ископавања аматера и професионалних палеонтолога, а затим и проглашења
налазишта за „National Natural Landmark“ 1980. године, преузела бригу над овим местом. Осим
презентације за посетиоце, на овом налазишту се и даље врше ископавања у којима гостују
професори из свих делова света, уз волонтирање студената, али и учествовањеосталих
заинтересованих посетилаца који за ово истраживачко искуство радо плаћају (MammothSite, „What
We Do“, http://www.mammothsite.org/what-we-do/index.html)
468 isto, 163. О међусобном односу археолошког парка Виминацијум и површинског копа „Дрмно“
и могућностима њихове заједничке туристичке презентације, видети и у: Nemanja Tomić i dr.
„Exposing mammoths: From loess research discovery to public palaeontological park“, Quaternary
International, vol. 372(2015)
396