Viminacium

У Србији је евидентиран велики број геолошких, геоморфолошких,
спелеолошких и неотектонских локалитета. Неки од њих се налазе управо у
близини Виминацијума, односно уз леву обалу Дунава, а са друге стране
Костолачког острва и Рама. То су: лесни платои Думача (део Делиблатске
пешчаре) и лесни профили поред села Дупљаја, Мали Песак, фосилни меандри
реке Нере и реке Караш и Лабудово окно. Процес заштите меандера Караша и
Нере и Малог Песка је у току, као дела Предела изузетне вредности „Караш-
Нера“. Већ поменуто Лабудово окно, Рамсар подручје од 2006. године, обухвата
обале Дунава и Нере, острва Жилава, Чибуклијска и Завојска Ада, као и меандре
реке Караш са ушћем Нере у Дунав. 770
Фокус геотуризма је на промоцији и научној интерпретацији елемената
предела, често преко рута које повезују одређена места као илустрације геолошке
историје једног региона. Он је на неки начин шири појам од самог екотуризма и
осим природе Дунава, за његов развој на простору Виминацијума је интересантан
управо деструктивни фактор у пределу, односно површински коп угља. Иако
звучи парадоксално, рударство, као једна активности које највише уништавају
природну средину, може донети суштински важне информације о историји
планете Земље, а многа места рударства су потенцијални локалитети геонаслеђа и
палеонтологије која заслужују заштиту током и након експлоатације ресурса. 771
Такав простор је и површински коп „Дрмно“ где је место налаза скелета мамута
„Вике“ и према Просторном плану Града Пожаревца и Просторном плану
Костолачког угљеног басена препознато као важан палеонтолошки локалитет.
Међутим, приоритетна активност овог простора је експлоатација угља и очување
овог локалитета је било неодрживо, баш као што је неодржива могућност
презентације геонаслеђа у простору површинског копа „Дрмно”. Након завршеног
дела експлоатације, а током обимног процеса рекултивације земљишта, могуће је
неку од активности усмерити и на презентацију геолошких слојева који су
постали видљиви током експлоатације, па у њему и презентовати нешто од
истраженог палеонтолошког наслеђа. Такође, у склопу могућег покретања
770 Jovana Boškov i dr. „Perspectives for geotourism development in the Bela Crkva municipality
(Serbia)“, Acta Geoturistica 6/1(2015):2-6, 9.
771 Nemanja Tomić i dr. „Exposing mammoths: From loess research discovery to public palaeontological
park“, Quaternary International, vol. 372(2015): 142-143
486