Viminacium

план је нове улице предидео и са ширинама до чак 30 m). 482 Међутим, приликом
израде урбанистичког плана Пожаревца (1931- 1934) општинска управа је
сматрала да будући развој Пожаревца никад неће захтевати тако широке улице, па
су оне предвиђене знатно уже. Урбанистички план израдио је архитекта Миша
Радовановић из Београда, брдо изнад града је било резервисано за виле,
летњиковце и винограде, око читавог насеља био је предвиђен заштитни зелени
појас, улична мрежа углавном је одговарала затеченој, са просецањем нових
улица тамо где су биле неопходне, а уведен је и кружни пут око града. 483 Процес
разбијања традиционалних функција старе вароши наставља се и након Другог
светског рата, нарочито наглашен реконструкцијом старе Табачке чаршије и
изградњом нових стамбено-пословних блокова, па данас Пожаревaц представља
специфичну урбану структуру са доста контраста између наслеђених слојева. 484 У
њему је данас пет историјских грађевина утврђених за споменик културе. 485
482 исто, 8.
483 исто
484 исто, 9.
485 Зграда Окружног начелства је саграђена 1888-89 године на месту где је некада био комплекс
конака кнеза Милоша. Грађевина је пројектована у архитектури академизма са краја XIX века,
разуђенe двојнe композицијe, са стилском обрадом фасаде и елементима неоренесансе и
класицизма. За ондашњу Србију билаје најрепрезентативнија и највећа управна зграда. У њој су
била смештена сваокружна надлештва и седиште државне администрације, а данас је у њој градска
кућа Града Пожаревца. Пројекат за грађевину је израдио аустријски архитекта Фридриха Гизела, а
у Министарству грађевине, пројекат је одобрен уз коректуре архитеката Јована Илкића и Душана
Живановића. У здању се налазе и осликани салони и приватне одаје династије Обреновић, као и
уметнички обрађени делови ентеријера. Испред здања се налази Градски парк који је 1894. године
изграђен на месту где је некада била сточна пијаца. Пројектован је и изведен по угледу на
класичне француске паркове, а концепција се приписује тадашњем главном градском инжењеру
Феликсу Далековићу. У средишту парка, 1898. године подигнут је бронзани споменик кнеза
Милоша, израђен у Паризу, од стране вајара Ђорђа Јовановића (РЗЗЗСК Смедерево. Услови
чувања, одржавања и коришћења споменичког наслеђа и утврђене мере заштите у оквиру
граница Просторног плана Града Пожаревца (Смедерево: РЗЗЗСК Смедерево, 2012), 10 ; РЗЗСК
Смедерево. „Зграда Старог окружног начелства у Пожаревцу“.
http://spomenicikulture.org.rs/sr/kulturna-dobra/zgrada-starog-okru-nog-na-elstva-u-po-arevcu).
Зграда старог Епископског двора подигнута је 1882. године у Црквеној чаршији, чије формирање
је започео Кнез Милош изградњом Саборне цркве Светих Арханђела 1819. године. Зграда је
изведена по пројекту касније државника, а тадашњег општинског инжењера Николе Пашића, у
духу класицизма са елементима неоренесансе. Тридесетих година XX века почело је зидање Новог
Епископског двора у порти, по пројекту архитекте Момира Коруновића, као спратног здања
монументалних размера, резиденцијалне архитектуре у духу српско-византијског стила. С обзиром
да је завршен пред сам почетак Другог светског рата никада није приведен својој намени, а данас
је у њему Команда гарнизона. У последњој деценији ХХ века, на истој парцели изграђен је и трећи
Епископски двор у Пожаревцу (РЗЗСК Смедерево, „Зграда епископског двора у Пожаревцу“,
http://spomenicikulture.org.rs/sr/kulturna-dobra/zgrada-episkopskog-dvora-u-po-arevcu).
Саборни храм Светих Арханђела (првобитно посвећен силаску Светог Духа, односно Светој
Тројици) подигао је 1819. године кнез Милош и представља пример прелазног стила у
архитектури обновљене Србије. Црква је триконхална грађевина засведена полуобличастим
159