Viminacium

коју се још увек не може утврдити да ли је била део неког занатског центра уз
делимично истражену источну некрополу Виминацијума. 240 (сл. 26)
Виминацијумска керамичарска радионица, под именом „Виминацијум-
Маргум“ је била веома продуктивна. 241 Керамичарским производима је
снабдевано становништво, војска, велики део је дистрибуиран Дунавом, највише
у остале делове провинције, а њима су подмириване и потребе виминацијумских
некропола. 242 Интензивна производња керамике као и интензивна производња
опеке у Виминацијуму је била током II и III века, из ког периода и потиче напред
поменути занатски центар, најстарија пећ на простору Виминацијума je из
периода краја I века, а неке пећи cу датоване и у период до краја IV века. 243
До сада је откривен велики број грађевина на територији ван утврђеног
града и војног логора Виминацијума. Већина њих су код истраживача опредељене
као виле рустике, мада нам обим истраживања сваке од њих појединачно и
њихове околине ипак не дозвољава да их све тако назовемо са сигурношћу. Овоме
би требало посветити посебну пажњу у неком наредном истраживању. 244
Римска и касноантичка економија је била заснована на пољопривреди,
већина становништва је живела у селу, а код тиче градских становника, иако се
градски живот сматрао пожељним, чак и идеалним, постојала је „извесна тензија“,
како пише Кероли Снајвели, између потребе да се пензија проведе у селу и
240 О пећи видети у: Mladen Jovičić, Bebina Milovanović, „Roman Brick Kiln from the Eastern
Necropolis of Viminacium“. Archaeology and Science 12/2016 (2017): 19, 32.
241 Часлав Јордовић, “Грнчарски и цигларски центар у Виминацијуму“, Саопштења XXVI
(1995):105
242 Angelina Raičković, Keramičke posude Zanatskog centra iz Viminacijuma (Beograd: Centar za nove
tehnologije Viminacium i Arheološki institut, 2007), 50.
243 Часлав Јордовић, “Грнчарски и цигларски центар у Виминацијуму“, Саопштења XXVI
(1995):105
244 Класификација вила на виле рустике (villa rustica) и виле урбане (villa urbana) је често предмет
различитих тумачења. Ово потиче још из античког периода. Катон (Marcus Porcius Cato) је под
термином villa подразумевао сеоску кућу на фарми, са шталама и одајама за слуге.Термин villa
rustica није никад користио. Тек је Варон (Marcus Terentius Varro) први направио поделу на виле
рустике и виле урбане. Вила рустика, је по њему, била једноставна сеоска кућа, скоро без икаквих
декорација прилагођена раду на селу, док је вила урбана била луксузна резиденција у природи без
икакве везе са пољопривредом. За њега, оно што одређује вилу као припадника једног или другог
типа није положај, величина или комфор, већ њена везаност за производњу. Колумела (Lucius
Junius Moderatus Columella) пише нешто другачије, односно дели вилу на три дела. Иста грађевина
је обухватала кућу власника и његове породице (pars urbana), домаћинство робова, стоку и друге
животиње (pars rustica) и производне погоне виле (pars fructuaria). Важно је и да он даље
разликује саму грађевину виле (aedificium) од околног затвореног простора у коме је она изграђена
(consaeptum). (О овоме видети у: Beck, Thomas. E. „Introduction“, u La Villa, ur. Bartolomeo Taegio.
(Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 2011), 27-29.
113