Viminacium

За предео који је тема ове дисертације потребно је представити манастир
Рукумију, који припада селу Брадарац, Цркву Светог Георгија у селу Костолац са
свештеничком кућом, Цркву Светог Трифуна у селу Кличевац и манастир Нимник
у селу Курјаче.
Између села Брадарац и Костолац, на источној падини Сопотске греде
налази се манастир Рукумија са Црквом Светог Вазнесења. (сл. 48) Јоаким Вујић
је забележио 1826. године да манастир „лежи у једној шуми, на једном оцедитом
месту.“ 355 Данас нестало Село Рукомије, по којем је вероватно и сам манастир
добио име, први пут је поменуто у Раваничкој повељи кнеза Лазара. 356 Мисли се
да се налазило око 300 m југoисточно од манастира, а на месту које се данас зове
„Селиште“ (према предању, село је расељено у XVIII веку у епидемији куге,
мештани су побегли и настанили се на десној страни Млаве у атару села
Брадарац, напуштено село никада није обновљено, а његов атар је припојен
брадарачком). 357
Село Костолац је у три црквена пописа од 1733. године до 1735. године
било део рукумијске парохије, док је село Дрмно првобитно било у истој
региона – Остварења и тежње 1972 – 1997“. У Споменици Смедеревља и Браничева 1, ур. Новак
Јоцовић (Смедерево: Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, 1997), 29).
355 Предраг Мирковић, Србски манастир Рукумија (Манастир Рукумија, 2012), 13.
356 Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 128. У Браничевском тефтеру из 1467. године,
поменуто је село Рукомије са двадесет две куће, али манастир није споменут. За село чији је назив
протумачио као Брадачица, а поменуто у истој нахији, са само две куће и манастиром Гориље,
Момчило Стојаковић је претпоставио да je било на месту данашњег села Брадарац (Momčilo
Stojaković, Braničevski tefter: Poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467. godine (Beograd: Istorijski
institut, 1987), Momčilo Stojaković, Braničevski tefter: Poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467.
godine (Beograd: Istorijski institut, 1987), 106-107, 210), па су манастир Гориље неки аутори
повезали са манастиром Рукумија (Бранка Кнежевић, „Манастири y Браничеву према турском
попису из 1467. године“. Саопштења XX – XXI/1988-1989(1989): 204). Међутим, најновија
тумачења Браничевског тефтера донела су сазнања да је манастир Гориље у селу Брадачица,
односно Брадача, у ствари манастир Брадача, а не Рукумија (Ема Миљковић, Александар Крстић,
Браничево у XV веку. Историјско-географска студија (Пожаревац: Народни музеј Пожаревац,
2007), 161, 214). Постоје различита тумачења о настанку речи Рукумија - од грчке речи
герокомија, која значи место на коме се збрињавају стара лица, и приче да је овде била болница за
старе, до обредног мијења, односно прања руку на некадашњим манастирским лековитим
изворима. Ђура Даничић је у Рјечнику из књижевних старина српских записао да рукомија
означава меру за течност (Предраг Мирковић, Србски манастир Рукумија (Манастир Рукумија,
2012), 11-12).
357
Предраг Мирковић, Србски манастир Рукумија (Манастир Рукумија, 2012), 11-12. О
локалитету „Селиште“ у данашњем селу Брадарац, видети и у: Даница Ђокић, Драган Јацановић,
„Топографска грађа Стига“, Viminacivm 7 (1992):78.
137