Viminacium

покривене су великим кукурузним пољима; и жито се сеје у овом пределу (...) На
месту где се тај брдски ланац спушта ка Дунаву лежи варошица Рам, са старим,
турским градићем, који је сад сасвим опао.“ 451
Турци од 1835. године полако напуштају Србију, остављајући куће и
имања на које се досељава становништво, а затим се крче шуме и настају
путеви. 452 Куће се одмах након ослобођења уже Србије у селима пожаревачког
краја граде квалитетније, али и даље од непостојане грађе као и раније. 453 Услед
неконтролисане сече шума, убрзо потпуно нестаје до тада заступљена кућа
грађена од брвана – брвнара или од дебелих широких дасака – дорунага 454 , а
постаје заступљена полубрвнара-получатмара, као развијенији тип са „кућом“ и
собом. 455 Бондручара се иначе јавља још од првих деценија XIX века, а доноси је
становништво са Косова и Метохије и из Македоније и она полако постаје
најраспрострањенији систем градње током целог века, са дрвеним скелетом
испуњеним ћерпичем, чатмом или плетером, и облепљеним блатом. 456 Даљом
еволуцијом бондручара постаје дводелна и добија подужни трем, од кога касније
настају нове просторије и вишеделна кућа, а крајем XIX века настаје моравска
кућа. 457 За кровни покривач моравске куће се користе ћерамида, слама и кровина,
док се цреп уводи касније, темељи су јој углавном од камена, а испуна бондрука је
печена опека, која почиње да мења ћерпич у другој половини XIX века. 458
Увођењем лукова, односно декоративности, нестаје изворни функционални
карактер народног неимарства, али јој управо то „украшавање“ доноси и
451 Ото Дубислав Племенити Пирх, Путовање по Србији у години 1829 (Београд: Издање
Академије наука, 1899), 78.
452
Драган Фелдић, „Домови и људи“, у Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970., ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 212.
453 исто, 212.
454 Милутин Миленковић, Живојин Протић, Природне лепоте и богатство Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља (Београд: Удружење Пожаревљана, 1936), 6.
455
Драган Фелдић, „Домови и људи“, у Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970., ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 213
456 исто.
457 исто.
458 исто.
155