Viminacium

виногорје је карактеристично по белом вину од сорте Рајнски ризлинг и црвеном
од сорте Каберне совињон. 636
Обнова водених токова - Осим интервенција у пределу везаних за
гајење пољопривредних култура, може се размишљати и о делимичном
обнављању водених токова измењених индустријским интервенцијама, а у току
рекултивације предела након експолатације угља, којом је иначе предвиђено
формирање нових водених површина, односно језера.
Ако простор посматрамо као културни предео са очуваним историјским
карактеристикама, језеро предвиђено Просторним планом Костолачког угљеног
басена и Просторним планим Града Пожаревца, а у делу површинског копа
„Дрмно“ вероватно неће допринети његовој правој афирмацији у овом смислу.
Положај језера у делу копа који ће последњи бити експлоатисан, док ће остали
делови копа бити континуирано рекултивисани је разумљив са технолошке стране
(простор копа у коме је завршена експлоатација служи као одлагалиште и на тај
начин се сукцесивно затрпава како коп напредује), али сам облик језера је можда
требало ипак повезати са обликом некадашњег дунавског острва и на неки начин,
бар формом, вратити неке елементе историјског предела. Овако се трагови
експлоатације не би потпуно избрисали, а повезали би се са оним историјским на
одређени начин.(сл. 90)
Такође, уз сам ток Дунава на Костолачком острву је поменутим планом
предвиђена изградња канала којим би се Археолошки парк Виминацијум повезао
са Дунавом, а на месту историјског дела Дунавца. (сл. 90) Наиме, Дунавац је
радовима који су започели 1943. године подељен на Горњи Дунавац (Печански),
Средњи Дунавац и Доњи Дунавац. Горњи Дунавац има регулисан ниво воде, док
је Доњи Дунавац од ушћа реке Млаве у Дунав до Кличевца при нижем водостају
скоро исушен, па његово корито служи као реципијент површинских вода, а ниво
се такође регулише. 637 Касније, приликом регулације тока Млаве, поново је
интервенисано на Дунавцу, па је Средњи Дунавац подељен на два дела. Тако би,
према плану, у пределу био делимично обновљен још један део овог историјског
636 РЗЗС. Попис пољопривреде 2012: Пољопривреда у Републици Србији, 127.
637 Jasmina Đorđević-Miloradović, M. Miloradović, Nataša Savić, Rekultivacija i ozelenjavanje deponija
jalovišta i pepelišta u Кostolcu (Kostolac: PD RIO Kostolac, 2012), 14-15.
442