Viminacium

гробница, 206 које истраживачи називају породичним маузолејима, 207 односно
меморијалним грађевинама. 208 Монументалне гробнице за сахране више
индивидуа концентрисане су у деловима јужних некропола ближе градском
насељу, а датоване су у период од IV до средине V века. 209 Централни део
истраженог дела источне некрополе на локалитету „Пиривој“ је конструкција
димензија 20 m x 20 m, у чијем центру је истражена гробница димензија 5 m x5
206 Видети у: Гoрдана Милошевић, „Архитектура гробница у римским централнобалканским
провинцијама од IV до VI века“. Докторска дисертација, Архитектонски факултет Универзитета у
Београду, 2006
207 Gordana Milošević-Jevtić, „Architecture of the family mausoleums on Danube Limes between
Singidunum and Pontes“, u International Multidisciplinary Scientific Conference on Social Sciences and
Arts - SGEM2014 Proceedings, Book 3, Vol. 1, 2014. Видети и у: Milošević, Gordana. „Funerary
structures on private estates in the later Roman Empire: Case study Viminacium“. U Römische Städte und
Festungen an der Donau: Akten der regionalen Konferenz organisiert von Alexander von Humboldt-
Stiftung, Beograd, 16-19 Oktober 2003, urednica Miroslava Mirković (Beograd: Filozofski fakultet,
2005), 177-184.
208 Љубица Зотовић. „Јужне некрополе Виминација и погребни обреди“. Viminacium 1(1986): 56.
Осим Виминацијума на територији данашње Србије, овакве гробнице су пронађене у Сирмијуму,
Брестовику, Маргуму, Нишу, Караташу и Улпијани, а сличности се могу наћи и са гробницама
откривеном на великом броју локалитета у данашњој Бугарској (Gordana Milošević-Jevtić,
„Architecture of the family mausoleums on Danube Limes between Singidunum and Pontes“, u
International Multidisciplinary Scientific Conference on Social Sciences and Arts - SGEM2014
Proceedings, Book 3, Vol. 1, 2014., 329). За остатке триконхалне грађевине у Смедеревском граду,
а за коју још увек није утврђен период настанка, Марко Поповић као једну од могућих аналогија
даје управо грађевину сличне основе пронађену на некрополи Виминацијума, дефинисану као
касноантичка меморија, а под именом „триконхална меморија Б“ (Марко Поповић, „Смедеревски
град – етапе грађења и значење“, у Пад Српске деспотовине 1459. године, ур. М. Спремић, 373-391
(Београд: САНУ, одељење историјских наука, 2011), 205, 211-212) Гордана Милошевић је
извршила типологију виминацијумских гробница. Оне су биле различитих величина, број
покојника варира од два до двадесет три, а величина гробнице није била везана за овај број.
Унутар гробница су покојници сахрањени у саркофазима, у зиданим гробовима са оловним
саркофазима, и у засведеним аркосолијумима. Могу се издвојити три типа маузолеја, односно
надземни, делимично укопани и потпуно укопани маузолеји типа хипогеума. Према организацији
и облику основа су били правоугаони, крстообразни, и триконхални. Неке од правоугаоних
структура имају додатне структуре у виду апсиде, па подсећају на мале једнобродне цркве. Према
конструкцији се могу поделити на оне са бачвастим сводом, укрштеним сводом и дрвеним кровом.
Нешто развијенији облици су били квадратне структуре на улазним ходником – дромосом, који је
био подужног облика, ужи од гробне коморе и са приступајућим степеништем. Још развијеније су
биле структуре у облику крста или трикохналног облика. Иако је оријентација гробница углавном
различита, неколико њих се могу посматрати као група, исте или занемарљиво различите
оријентације. Позиције гробница и њихови улази сугеришу мерење у оквиру праваца улица
некрополе и координацију са градском планиметријом. И надземне и подземне гробнице су имале
наглашене надземне структуре што се тиче архитектуре, па тако и истакнуту позицију у
организацији некрополе (Гoрдана Милошевић, „Архитектура гробница у римским
централнобалканским провинцијама од IV до VI века“. Докторска дисертација, Архитектонски
факултет Универзитета у Београду, 2006).
209 Неке од њих су откривене на око 200 m од античке виле и могу се приписати њеном власнику, а
једна гробница на локалитету „Бурдељ“ такође не припада градској некрополи и са још неколико
зиданих гробова и тробродном грађевином чини једну посебну целину (Gordana Milošević-Jevtić,
„Architecture of the family mausoleums on Danube Limes between Singidunum and Pontes“, u
International Multidisciplinary Scientific Conference on Social Sciences and Arts - SGEM2014
Proceedings, Book 3, Vol. 1, 2014, 324).
106