Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
истом периоду, као и костолачка, и причи о деловању српских архитеката из доба<br />
Краљевине СХС и кретањима у српској архитектури тог времена. Ове две цркве<br />
су такође повезане кроз процес индустријализације Србије и задужбинарство, с<br />
обзиром да су њихови ктитори били богати предузетници који су оснивали своје<br />
задужбине.<br />
Пристаниште у селу Дубравица на Дунаву је било важна саобраћајна тачка<br />
у транспорту костолачког угља. Античка и средњовековна историја овог места су<br />
представљене римским градом Маргумом и словенском Моравом. Антички<br />
Виминацијум се налазио приближно на средини пута између Маргума и Ледерате.<br />
Некада пловни Дунавац је од места раздвајања од главног тока Дунава, удаљеног<br />
око 3 km узводно од Маргума до места поновног спајања са њим, удаљеног око<br />
4km низводно од Ледерате, пролазио на мање од 1 km од виминацијумске луке.<br />
Овде се налазе изузетне природне лепоте Дунава, од ушћа Мораве, преко Аде<br />
Жилаве и Аде Чибуклија, па до узвишице Божевачке греде изнад села Рам. Са<br />
друге стране Дунава су Дубовачка ада и Лабудово окно, а преко пута Рама је<br />
канал Дунав-Тиса-Дунав и ушће реке Нере у Дунав која чини границу Србије са<br />
Румунијом. Пишући о простору Дунава код Рама и Паланке са банатске стране<br />
реке, Сретен Стојковић је записао да су „на овом последњем крају српског Баната<br />
дешавали се од памтивека велики светски догађаји.“ „На обалама Нере била је она<br />
страшна битка, у којој паде 30.000 Хуна, а међу њима и син Атилин. (...) Од<br />
постанка „Границе“ – Војничке крајине – овде се непрекидно водила борба<br />
између Аустријанаца и Турака, с променљивом срећом. Свака стопа ових обала<br />
преливена је многом крвљу.“ 604<br />
Велики броја прича које међусобно повезују елементе унутар издвојеног<br />
предела Виминацијума и ван њега, могу започети на било ком месту и кретати се<br />
у било ком смеру, али и међусобно укрстити и повезати на више начина. Постају<br />
једна врста кратких путева културе кроз предео, насталих на основу веза<br />
елемената његовог материјалног и нематеријалног наслеђа, а које се даље могу<br />
надовезивати на спољне елементе (елементе других предела), показујући да један<br />
предео, као историјски простор не може имати физичке границе. Међутим, да би<br />
било који од ових путева заиста и функционисао као физичка веза елемената<br />
604 Сретен. Ј. Стојковић, На лепом српском Дунаву од Београда до Радујевца (Београд: Штампарија<br />
Краљевине Србије, 1893, 166.<br />
432
Change language