Viminacium

индустријских насеља за становништво које је долазило из села у град, па је услед
потребе за брзином, дошло до једног рационалног архитектонског приступа, који
је дао углавном уједначене, стандардизоване и и типске пројекте у модерној
урбанистичкој поставци. 518 После овог периода, следи други период, где се
дешава „јаснија модернистичка оријентација са мање идеолошких условљења“ у
питању обликовања, али грађевине и даље имају међусобно сличне декоративнофункционалне
елементе, када се граде стамбено-пословни комплекси за предузећа
и фирме. 519
Једно од оваквих радничких насеља, односно насеље за потребе смештаја
радника предузећа и фирми у склопу рударско - енергетског комплекса, је
изграђено у данашњем градском насељу Костолац. Међутим, пројекат комплетног
стамбеног насеља у Костолцу никад није израђен, а због недостатка програма и
перспективе развоја рудника. Тада је подземни рудник у селу Костолац и даље
радио, а површински коп и термоелектрана у Костолцу су се тек развијали. После
сваке „изоловане пројектантске етапе“ су остајали многи незавршени потези које
је требало касније да обједини генерални регулациони план, На пројектима
насеља су у три етапе радили архитекте Јозеф Кортус, Драгутин Партоњић и
Дарко Богосављевић, а услед великих кредита за изградњу, делови насеља се се
решавали за сваку грађевинску сезону појединачно, онолико колико је било
средстава. 520 Овако је, пише Михаило Митровић, у Костолцу настало много
слабости у планирању, а сличан случај је био и у више рудника у тадашњој НР
Србији. 521
Како након Другог светског рата у Костолац долази радна снага из околних
села, Пожаревца, па и из других крајева земље, и многи се овде стално настањују,
у 1947. години настаје шест стамбених зграда, следеће године још седам, као и
основна школа, 1949. године настаје неколико кућа и неколико стамбених блокова
на улазу у насеље, а након завршетка изградње термоелектране 1950. године
гради се и гимназија, десет стамбених зграда, и двадесет пет монтажних зграда, а
518 исто, 5.
519 исто, 7.
520
Михаило Митровић, „Улога урбанистичке службе у решавању појединачних задаtака
изградње“. У Градови и насеља у Србији. Развој, урбанистички планови и изградња 1946-1951,
уредник М. Митровић (Београд: Урбанистички завод НР Србије, 1953), 31-32.
521 исто 32.
168