You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
опеке, а у њему је постојала и веома развијена радионица керамике. 188 У<br />
Виминацијуму је од 239/249. године до 254/255. године са прекидима радила и<br />
локална ковница новца, чији је рад био обезбеђен сигурним приливом руде<br />
хомољско-звишких рудника. 189 Многобројни осликани гробови, са зидним<br />
сликарством које представља једно од најзначајнијих у касној антици, наводе на<br />
претпоставку да је у периоду IV века у Виминацијуму постојала значајна<br />
сликарска радионица. 190 (сл. 22 – сл. 23)<br />
С обзиром да су у оквиру самог града и војног логора Виминацијума до<br />
сада археолошки истражени тек неколико грађевина, бедеми са капијом и кулама<br />
и једна улица, а да су највећа ископавања вршена на периферији, тешко је<br />
утврдити његову урбанистичку матрицу. Међутим, геофизичка истраживања<br />
спроведена на великом делу ове територије, дала су вредне податке о уличном<br />
систему и величини градских блокова, али и положају главних комуникација<br />
логора који је био заснован као и други легијски логори Римског царства. Током<br />
вишедеценијских ископавања, истражени су многобројни гробови и гробнице,<br />
градско купатило, улице, путеви и аквадукти са објектима водоснабдевања,<br />
делови бедема са улазним капијама, виле, базилике, приградска насеља, занатски<br />
центри за израду керамичких и опекарских производа, као и најмонументалнија<br />
од свих грађевина до сада, амфитеатар. Један број грађевина које ће бити<br />
приказане у даљем тексту више не постоје, односно, нестале су након<br />
истраживања, а услед рада површинског копа угља или изградње теромелектране,<br />
док су неке измештене.<br />
Милоје Васић је ископавања 1902. године извршио у једном делу градског<br />
насеља, истраживши површину од 1.600 m². За настанак истраженог дела<br />
градског насеља Виминацијума, Васић је одредио крај прве половине I века, а<br />
његов крај је сместио у крај прве половине V века. 191 Према начину зидања и<br />
употребљеном грађевинском материјалу, утврдио је да сви истражени зидови<br />
188 исто, 48, 58-59.<br />
189 исто, 47.<br />
190 Мiomir Korać, Slikarstvo <strong>Viminacium</strong>a / Paintings of <strong>Viminacium</strong> / Die Malkunst <strong>Viminacium</strong>s.<br />
Belgrade: Centre for New Technology, 2007, 142,147.<br />
191 Милоје Васић, „Извештај Српској Краљ. Академији Наука о ископавању у Костоцу у год. 1902,<br />
Годишњак Српске Краљевске Академије XVI (1902)/1903 (1903): 208.<br />
101