Viminacium

Османлије 1483. године граде рамску тврђаву, као и тврђаву Кулич. 330 Рам
је изграђен као погранично војничко утврђење за борбу ватреним оружјем, са
циљем да штити границу Турске према Аустрији. Унутар тврђаве се налазе остаци
грађевине за коју се до сада сматрало да преставља џамију султана Бајазита II.
Подграђе – варош се налазило вероватно са јужне и источне стране тврђаве.
Каравансарај је настао вероватно истовремено са тврђавом, његови остаци се
налазе у непосредној близини тврђаве (данас служе као оградни зид око касније
саграђене цркве), а представља један од ретко сачуваних утврђених каравансараја
y Србији. У близини тврђаве се налазе и остаци хамама. 331
Рам губи стратешки значај од 1526. године и турске победе на Мохачу,
када Србија престаје да буде погранична област турско-угарских сукоба, али
Храм остаје место занатлија, рибара и виноградара. Важно војно упориште
постаје поново тек у XVIII веку када се границе турског и Аустријског царства
враћају на Саву и Дунав, да би након Кочине крајине 1788. године, тврђава била
разорена и од тада остала напуштена. 332 Међутим село Храм постаје важна тачка
за превоз преко Дунава, „нарочито за извоз свиња“. 333 Поред античког утврђења, и
на левој страни Дунава преко пута Рама су констатовани остаци насеља из
каснијих периода, под именима Харам – Јени Харам и Уј-Паланка (Uj-Palänka). 334
Данас је у селу Рам на десној обали Дунава скела која свакодневно превози
мештане и туристе преко Дунава у Банатску Паланку, а 2017. године је започела и
обимна рестаурација рамске тврђаве, 335 која је споменик културе од великог
значаја од 1979. године. 336
330 Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 40-41.
331
исто, 78, Гордана Симић, Зоран Симић, „Град Рам“, Саопштења, XVI(1984): 51-54;
Александар Дероко, „Кулич и Рам, каструми на римском Дунавском лимесу“. Старинар н.с.,
књига I (1950): 169-173.
332 Гордана Симић, Зоран Симић, „Град Рам“, Саопштења, XVI(1984): 36-38.
333 Сретен. Ј. Стојковић, На лепом српском Дунаву од Београда до Радујевца (Београд: Штампарија
Краљевине Србије, 1893, 164.
334 Гордана Симић, Зоран Симић, „Град Рам“, Саопштења, XVI(1984): 51-54.
335 Пројекте је израдила пројектна организација из Анкаре , а радове финансира Турска агенција за
сарадњу и координацију (РТС, “Za rekonstrukciju tvrđave Ram 1,1 milion evra, 16.06.2017”.
www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2771733/za-rekonstrukciju-tvrdjave-ram-11-milionevra.html)
336 Одлука о утврђивању непокретних културних добара од изузетног значаја и од великог значаја,
Службени гласник СРС бр.14/1979.
133