Viminacium

Domus Scientiarum Viminacium на напред описане начине, археолошко налазиште
Виминацијум је још више афирмисано у домаћим и иностраним научним и
културним круговима, али и у областима популарне културе.
Други савремени комплекс који је изграђен на археолошком налазишту
Виминацијум је Парк мамута. (сл. 87) подигнут око измештених скелета мамута
одмах након самог измештања скелета очуваног у целости, а током 2014. године.
С обзиром да је у простору површинског копа пронађено још неколико скелета,
размишљања о коначном решењу презентације скелета пронађеног 2009. године,
су кренула у правцу оснивања простора под именом Парк мамута. Током 2014.
године започели су радови на његовој изградњи уз саму границу заштићеног
подручја археолошког налазишта Виминацијум, односно уз коначну ивицу
напредовања површинског копа „Дрмно“. 461
На примеру природног добра као што је скелет мамута, а које постаје део
изложбеног простора и део заштићене зоне културног добра, па на неки начин
добија и његове одлике (јер заштитом и презентацијом природног наслеђа култура
испуњава свој задатак „афирмације природе“, при чему се „дају одлике културе
самој природи“ 462 ), може се расправљати о аутентичности материјала,
аутентичности целине и аутентичности контекста. У процесу стварања Парка
мамута на Виминацијуму од почетка је основна жеља била очување ова три
облика аутентичности у заштити и презентацији скелета. Међутим, први корак је
био управо процес измештања, ради физичког спасавања остатака, који је водио
ка неизбежном губитку дела аутентичности контекста, а случајем или губитком
пажње некога од учесника, и друга два облика аутентичности су могла бити
изгубљена. 463 Очување целокупне аутеничности контекста код природног добра
као што је скелет једне животиње која је живела у сасвим различитом природном
контексту од оног у коме је након много миленијума пронађена, је немогуће.
Заштита и презентација скелета in situ, у самом површинском копу, је
461 Emilija Nikolić, „Zaštita i prezentacija Viminacijuma tokom 2014. godine“. U Arheologija u Srbiji.
Projekti Arheološkog instituta u 2014. godini, ur. Ivan Bugarski, Nadežda Gavrilović Vitas, Vojislav
Filipović (Beograd: Arheološki institut, 2017), 161.
462 Heyd, Thomas. „Natural Heritage – Culture in Nature“. U Nature and Culture: Ambivalent
Dimensions of Our Heritage Change of Pesrspectiv. urednik Gauer-Lietz, S. (Cottbus: German
Commission for UNESCO and Brandenburg University of Technology at Cottbus, 2007), 95
463 Emilija Nikolić, „Zaštita i prezentacija Viminacijuma tokom 2014. godine“. U Arheologija u Srbiji.
Projekti Arheološkog instituta u 2014. godini, ur. Ivan Bugarski, Nadežda Gavrilović Vitas, Vojislav
Filipović (Beograd: Arheološki institut, 2017), 163.
394