Viminacium

пределу (потписана 2000. године у Фиренци, ратификована 2011. године) 14 .
UNIDROIT Конвенцијa о украденим и незаконито извезеним културним објектима
(потписана 1995. године) 15 , и Конвенција о заштити подводне културне баштине
(потписана 2001. године) 16 , нису ратификоване.
Ратификацијом Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа
Србија се обавезала да документује, штити, очува и развија нематеријално
културно наслеђе, које чине елементи који се бирају на државном нивоу. 17
Међутим, заштита нематеријалног културног наслеђа још увек није уврштена у
Закон о културним добрима Републике Србије. Националну мрежу за очување
овог наслеђа чини више међусобно релативно независних тела при Етнографском
музеју у Београду и другим институцијама. Основни инструмент заштите неког
елемента овог наслеђа је његов упис у Национални регистар што даље представља
услов за његову номинацију за Унескову листу. 18 Према Правилнику о упису у
Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србијеиз
2012. године, овај регистар се састоји од елемената на више листа, односно на
„Листи знања“, „Листи живих чувара наслеђа“, „Листи светковина и обичаја“,
„Листи усмених традиција“ и „Листи извођачких уметности“. 19
За област заштите културног наслеђа посебно су важна документа која је
донео Унеско (UNESCO), али су значајна и документа организације Икомос
(ICOMOS) и Савета Европе (Council of Europe). Од докумената које је донео
Унеско само неколико њих правно су обавезујућа за земље потписнице. То су
Конвенција о заштити културних добара у случају оружаног сукоба из 1954.
године, Конвенција о мерама забране и спречавању недозвољеног увоза, извоза и
14
COE. European Landscape Convention, https://rm.coe.int/1680080621; Закон о потврђивању
Европске конвенције о пределу,Службени гласникРС- Међународни уговори, бр. 4/2011
15 UNIDROIT, UNIDROIT Convention on Stolen or Illegally Exported Cultural Objects.
16
UNESCO. Convention on the Protection of the Underwater Cultural Heritage,
http://unesdoc.unesco.org/images/0012/001260/126065e.pdf
17
Милош Миленковић, Повратак наслеђу. Оглед из примењене хуманистике (Београд:
Универзитет у Београду – Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију, 2016),
9-10.
18 исто, 75-76, 78.
19 МКИИИД, Правилник о упису у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа
Републике Србије. До данас су два елемента из регистра, односно „Крсна слава“ (2014. године)
(UNESCO ICH. Slava, Celebration of Family Saint Patron's Day,https://ich.unesco.org/en/RL/slavacelebration-of-family-saint-patrons-day-01010)
и „Коло“ (2017. године) (UNESCO ICH, „Kolo,
Traditional Folk Dance“,https://ich.unesco.org/en/RL/kolo-traditional-folk-dance-01270) уписана на
Унескову листу нематеријалног културног наслеђа.
282