You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Пример уграђивања античког архитектонског фрагмента у структуру неке<br />
профане грађевине из каснијег периода је и парапетна плоча са сирмијумског<br />
хиподрома која се налази у зиду грађевине из XVIII века. 194<br />
4.2.3 Неовлашћена ископавања античког Виминацијума<br />
Пљачкање археолошког блага је карактеристика свих цивилизација: „Римљани су<br />
пљачкали гробнице и храмове Грка, Вандали су пљачкали Рим, а европски<br />
колонијалисти су пљачкали готово све.“ 195 Ово је довело до развијања модерног<br />
тржишта антиквитетима још у XVIII веку.” 196 Данас су ове радње везане за<br />
„неовлашћено ископавање археолошких остатака“ и „нелегалне активности у вези<br />
са културним добрима“, 197 део врло развијеног криминала, а према обрту новца<br />
налазе се на четвртом месту у свету, после продаје наркотика, оружја и трговине<br />
људима. 198 Професор археологије Ханс-Маркус фон Канел (Hans-Markus von<br />
Kaenel) и директор Археолошког института Универзитета у Франкфурту,<br />
упозорио је пре неколико година да је после Ирака, Србија друга земља на свету<br />
по количини украденог и ван земље изнетог археолошког блага. 199<br />
Иако је још на Генералној конференцији Унеска 1970. године усвојена<br />
Конвенција о мерама за забрану и спречавање недозвољног увоза, извоза и преноса<br />
својине културних добара, 200 тек је конвенцијом усвојеном у Риму 1995. године,<br />
194 Мирослав Јеремић, Sirmium град на води. Развој урбанизма и архитектуре од I до VI века<br />
(Београд: Археолошки институт, 2016), 255.<br />
195 Denis Rodwell, Conservation and Sustainability in HistoricCities (Oxford, UK: Blackwell Publishing<br />
Ltd., 2007), 189-190.<br />
196 Ljubica Milosavljević, Baština i kriminal: Seljak kao nadri-arheolog (Beograd: Univerzitet u<br />
Beogradu – Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 2010), 26.<br />
197 isto,14.<br />
198 isto, 30-31.<br />
199 Vesti online, „Arheološkamafija (1): KradljivciblagapreoraliSrbiju, 21.03.2011“, http://www.vestionline.com/Vesti/Tema-dana/125109/Arheoloska-mafija-1-Kradljivci-blaga-preorali-Srbiju<br />
200 Културна добра у сврси ове Конвенције су „добра религиозног или световног карактера које<br />
свака држава означи као значајна за археологију, праисторију, историју, књижевност, уметност<br />
или науку.“ У оквиру „културне баштине“ сваке државе одређене су следеће категорије. То су<br />
„културна добра, која су производ индивидуалног или колективног духа држављана државе у<br />
питању и значајна кутурна добра за ту државу, која су на њеној територији створили страни<br />
држављани или лица без држављанства која бораве на тој територији, културна добра нађена на<br />
националној територији, културна добра која су прибавиле археолошке, етнолошке или<br />
природњачке мисије уз сагласност надлежних влласти земље порекла ових добара, културна добра<br />
која су била предмет добровољне размене, и културна добра добијена бесплатно или прописно<br />
купљена уз сагласност надлежних власти земље порекла ових добара (Уредба о ратификацији<br />
257
Change language