Viminacium

последица значаја који он има у систему римских комуникација и одбране, већ и
резултат више фактора, међу којима је и економски развој у претходном периоду
заснован на продукцији занатских радионица аутохтоног становништва, чији
постојећи занатски центри не престају да раде доласком освајача. 43
Још једна веома важна предност овог места која је утицала да се на
периферији града развију пољопривредна имања са вилама је плодна равница
Стига. Већ је напред писано колико је пољопривреда и обрада земље код Римљана
била цењена делатност. Овакви комплекси истражени на Виминацијуму су
датовани у II век, а њихови производи су свакако утицали на убрзани развој града.
Очигледно да је у овом смислу значај простора био толико јак, па су уложене
велике организационе способности у виду водоснабдевања и одводњавања терена,
да се велико градско насеље Виминацијума баш овде одржи. Слично је писао и
Мирослав Јеремић о римском Сирмијуму кога су окруживале баре и мочваре.
„Очигледно је да су за избор локације Сирмијума били пресудни политички,
војно-стратешки и економски фактори али и топографске карактеристике тла
погодне у првом моменнту за одбрану насеља. На том простору непрестано је
пулсирала укрсна тачка копнених и водених путева, од виталног значаја, за
опстанак и развој града. Ове предности, стављене су испред свих недостатака
природне средине, за које се сматрало да се током времена могу отклонити
одговарајућим решењима.“ 44 Тако је и Виминацијум стекао услове да се развије из
добро стратешки позиционираног логора, у економски и трговачки центар, али и
велико градско насеље са уредним водоснабдевањем и приливом хране, у коме су
се развиле многобројне делатности. Домети римског водоснабдевања ни до данас,
на неки начин нису превазиђени, а о томе говори и податак да су проблеми са
водоснабдевањем савременог подручја Виминацијума решени тек 2016. године
43 Драгана Спасић, „Прилог проучавању традиције Скордиска у Виминацијуму“. Гласник Српског
археолошког друштва 13 (1997): 43.
44 Мирослав Јеремић, „Сирмијум, „град – острво“ и његова два острва“, у Ниш и Византија:
зборник научних радова V, ур. Миша Ракоција (Ниш: Град Ниш, Универзитет у Нишу и НКЦ,
2007), 233. О позицији Сиријума у односу на природне услове и стратешке циљеве видети и у:
Мирослав Јеремић, Sirmium град на води. Развој урбанизма и архитектуре од I до VI века
(Београд: Археолошки институт, 2016), 17-20, 83-104.
225