Viminacium

(ЛБ-5) – Археолошки локалитет Виминацијум“. Археолошки преглед 2/3(2008): 55, 57). Још једна
грађевина опредељена као вила рустика, истражена је овде 2012. године услед угрожености од
стране површинског копа, а датована је у прву половину III века. Испод виле су нађени гробови из
периода II века, а веома значајан налаз је фрагмент војничке дипломе ()“. U Arheologija u Srbiji:
projekti Arheološkog instituta u 2012. godini, urednice Snežana Golubović, Dragana Antonović, Vesna
Bikić (Beograd: Arheološki institut, 2014), 66-69.). На истом локалитету су 2013. године вршена
заштитна ископавања услед потребе за изградњом водонепропусног екрана површинског копа, па
је истражена грађевина опредељена као вила рустика, са деловима некрополе и позајмиштем песка
датована у III век, а уз њу бунар из II века. На истом локалитету је пронађена и јама која је
вероватно најпре служила као позајмиште глине, а касније као отпадни простор датован у III век.
Нa локалитету „Рит“су се тако издвојиле две фазе постојања, где старијој фази припадају
позајмиште глине и песка, која већ у II веку постају отпадне јаме, док у III веку долази до
изградње грађевина и формирања некропола уз њих (Ilija Danković, Svetlana Petaković, „Istraživanja
na lokalitetu Rit (Viminacijum)“, u Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog institute u 2013. godini, ur.
Dragana Antonović (Beograd: Arheološki institut), 60-63). Toком 2014. године, на овом локалитету је
истражено још неколико грађевина, од којих су две опредељене као делови радионичког
комплекса, а истражена је и некропола. Већа грађевина је опредељена у период од тридесетих
година III века до краја истог века, а мања се према налазима може одредити као радионица за
бојење и обраду тканина, и опредељена је у III век. Некропола је истовремена са двема
грађевинама. Претпоставка је да су све грађевине до сада истраживане на локалитету биле
сконцентрисане дуж путних комуникација (Saša Redžić, Mladen Jovičić, Ilija Danković,. „Arheološka
istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2014. godini“, u Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog
insituta u 2014. godini, ur.Ivan Bugarski, Nadežda Gavrilović Vitas, Vojislav Filipović, (Beograd:
Arheološki institut, 2017), 77-78, 80, 82-84, 86). Вила (археолошки опредељена као вила рустика),
датована у II век, угрожена радом површинског копа угља, истражена је 2011. године на
локалитету „Над Клепечком“, а налазила се око 2,15 km удаљености од легијског логора, у долини
некадашње реке Клепечке. Због екстремних временских услова и угрожености виле радом копа,
није било могуће у потпуности је истражити. У њеној близини истражена је некропола на којој су
вероватно сахрањивани становници виле (Saša Redžić, Mladen Jovičić, Ilija. Danković, „Dve
novoistražene vile rustike sa Viminacijuma – istraživanja na lokalitetitima Nad Klepečkom i Rit u toku
2011/2012. godine“, u Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2012. godini, ur. Snežana
Golubović, Dragana Antonović, Vesna Bikić (Beograd: Arheološki institut, 2014), 66-69). И пре
савремених истраживања Виминацијума на простору испред напредовања површинског копа
„Дрмно“, истраживане су грађевине резиденцијалног карактера ван утврђеног града Виминацијума
и пољопривредни комплекси. На локалитету „Велика капија“ током 1979. године, југоисточно од
јужне капије војног логора, истражена је римска некропола, али и остаци више грађевина, за које
се претпоставља да су биле пољопривредног и сезонског карактера, и које су везане за прву
половину III века (Časlav Jordović, „Velika kapija-rimska nekropola i naselje“, Arheološki pregled
21(1980): 124-125). На локалитету „Рудине“ су антички остаци истраживани 1978. године и 1985.
године. На основу положаја грађевина, у равници и у близини Млаве, закључено је да се ради о
пољопривредном комплексу који је изграђен у периоду прелаза II у III век, а обновљен крајем III
или почетком IV века (Марко Поповић, Вујадин Иванишевић, „Град Браничево у средњем
веку“,Старинар XXXIX (1988): 169-170.). Током истраживања у периоду од 1981. године до 1987.
године на локалитету „Светиња“ су истражене грађевине за које се по налазима претпоставља да
су резиденцијалног карактера, а њихов настанак је датован у период од краја II века до III века.
Насеље на овом простору опада током IV века и коначно страда 380. године под налетом Гота. У
грађевинама су пронађени истаци зидног сликарства и мозаика (Марко Поповић, „Светиња, нови
подаци о рановизантијском Виминацијуму“, Старинар XXXVIII (1988): 5). Вила на локалитету
„Ливаде код ћуприје“, такође археолошки опредељена као вила рустика, налазила се у близини
локалитета „Пећине“, поред реке Млаве. Истраживана је 1983. године током изградње
термолелектране „Костолац Б“. Претпоставља се да се изнад напуштене некрополе на локалитету
„Пећине“ у IV веку формирало сеоско насеље коме је припадала ова вила, датована у период друге
половине IV века. Закључено је да је према величини и карактеру грађевине, она била део малог
имања неког ветерана или пољопривредника. У њој су пронађени свакодневни предмети, али и
пољопривредне алатке и фрагменти мермерне декорације (Mladen Jovičić, Saša Redžić, „ Late
Roman Villa on the Site Livade kod Ćuprije - A Contribution to the Study of Villae Rusticae in the
Vicinity of Viminacium“, Archaeology and Science, 7/2012(2012): 371-372, 378-379).
115