Viminacium

песка у Затоњској (Рамској) пешчари која представља југоисточни наставак
Делиблатске пешчаре. 20
Документи из XIX века нам говоре и о плављењу подручја Виминацијума,
а међу њима је и онај из јуна 1837. године у којем „покорњејши слуга“ Никола
Ђорђевић обавештава кнеза Милоша следеће: „Покорњејше јављам вашој
свјетлости за ливаду у рамском риту, како је вода потопиле једна части, а трећа је
само остала. У Клепечкој такођер потопила нас, оно што је у низији била куд је
био врбњак. За Млаву ви јављам да је велика, и све четир воденице стале су ни
једна не меље, а и Морава по мало долази“ 21 . Михаило Валтровић током
ископавања Виминацијума 1882. године, северно од северног бедема града,
запажа да је земљиште водоплавно. 22 И у савремено доба Млава је плавила
просторе села Костолац и оближњих села, па је 2006. године био поплављен
велики број кућа у селу Костолац, Брадарац и Маљуревац. 23
Површинска експлоатација угља у Костолачком угљеном басену
условљава заузимање великих површина земљишта, као и уништавање животног
простора свих биоценоза, од шумских до пољопривредних. 24 Данас је на подручју
Града Пожаревца услед крчења, само 7% територије под шумама, што је далеко
испод окружног и националног просека. 25
На подручју Града Пожаревца налазе се и четири заштићена природна
добра, односно три споменика природе - храстова, јасена, бреста и липе, као и
један предео нарочите природне лепоте заступљен групом храстова. Овде су и
Стојкова, Жилавска, Завојска и Чибуклијска ада, које припадају зони заштићеног
20 Видети у: Мilun Мarović, Geologija Jugoslavije (predavanja studentima geofizike i petrologije
(Beograd: Rudarsko – geološki fakultet), 168-169.
21 Видети у: Миодраг Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839
(Пожаревац: Историјски архив Пожаревац, 2011), 129. Такође, Петар Илић и Никола Ђорђевић
обавештавају кнеза Милоша у јулу исте године, да „у Клепечкој и Рамском риту ... Дунав једнако
долази, и излио се већ, па сено једнако како из Клепечке, тако и из Рита одоздо дижемо и у сена
сдевамо, да га вода потопила не би, јербо она све већма долази. Док ми једно сено износимо, дотле
она опет надође и друго да покваси оће“ (исто, 132).
22 Mихаило Валтровић, „Откопавања у Костолцу“, Старинар 1, 1-4. део (1884): 104.
23 Видети у: Ана Милановић, Марко Урошев, Драгана Милијановић, „Поплаве у Србији у периоду
1999-2009 година – хидролошка анализа и мере заштите од поплава“, Гласник Српског
географсkог друштва XC/1 (2010): 97; Politika, „Mlava probila drugi pojas odbrane u Kostolcu,
18.05.2014“, http://www.politika.rs/sr/clanak/293369/Mlava-probila-drugi-pojas-odbrane-u-Kostolcu#!;
Večernje Novosti Online, „Odbrana Drmna i Kostolca, 18.05.2014“.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:492033-Odbrana-Drmna-i-Kostolca-
24 Локални план управљања отпадом (Пожаревац: Град Пожаревац, 2009), 32.
25
Стратегија одрживог развоја Града Пожаревца 2017-2022. године (Пожаревац: Град
Пожаревац, 2017), 14.
19