Viminacium

Током пројектовања заштитних структура поставља се више захтева. Међу
њима су: потреба заштите локалитета (од атмосферских утицаја, инванзивне
флоре, фауне и људи, обезбеђујући стабилну микроклиму, дуготрајност заштитне
структуре и сигурност остатака); особине конструкције структуре (која треба да
буде практична, са минимумом ослонаца у оквиру самих остатака, изграђена од
трајних материјала, али и брзо склопива, поправљива и са могућношћу демонтаже
без проузроковања штете); неопходност одржавања (употреба природне
вентилације и природног осветљења, као и материјала који не захтевају обимно
одржавање); адекватан визуелни утицај (пропорције, боја и текстура материјала у
односу на локалитет који се штити у околину у којој је структура постављена, где
она не сме преузети естетски утицај над оним што штити и визуелно угрозити
вредности околине); потреба презентације (осим што штити, структура би требало
да обезбеди простор за археолошка истраживања и приказ остатака, у шта спадају
улази, пешачке стазе и информативни панели). 384 Заштитне структуре се
уобичајено деле на настрешнице и затворене структуре, а могу бити потпуно
једноставне или високо технолошки опремљене грађевине. 385 Предвиђена намена
оваквих структура може бити стална, када је промишљено пројектована, али и
привремена, када служи као прелазно решење док се не оствари нека друга
конструкција, у том тренутку недоступна за извођење. 386 Проблем са овим
структурама је тај да њихова планирана привремена улога, често због недостатка
финансијских средстава, постаје стална. 387
Археолошки остаци који су дуго били под земљом су веома осетљиви на
различите утицаје и промене у околини, а исти случај је и са рушевинама, па их
покривање заштитним конструкцијама може заштитити од кише, хемијских
384
F. Yaka Çetin, B. Ípekoğlu. „Impact of transparency in the design of
protective structures for conservation of archaeological remains“, Journal of Cultural Heritage,
14S(2013): е22.
385 isto, е21.
386 Marijke Mollaert i dr. „Textile Shelters for Archaeological or Heritage Areas: Design References“,
WIT Transactions on Built Environment, Vol. 118(2011):388
387 Над рушевинама храма Аполона Епикура у Грчкој 1987. године је оваква конструкција
изведена као привремена обухватајући целу грађевину на површини око 1.350 m². Међутим,
конструкција је и данас на локалитету (Sven Hebbelinck i dr. „New Ideas on the Use of Systematically
Constructed Tension Structures to Cover Historic and Archaeological Sites“, WIT Transactions on Built
Environment, Vol. 55(2001): 33.). Она потпуно сакрива антички храм и одваја га од природног
окружења са којим је у антици био нераскидиво везан.
370