Viminacium

златним устима“ (Chrysostomos). 46 Домицијан га је протерао у изгнанство, па с
обзиром да није могао боравити у Италији и Битинији, лутао је кроз римске
провинције као просјак, интересујући се за фиолозофију и религију, а након
боравка са „дивљим Гетима“ чија га је борба за слободу од Рима инспирисала,
дошао је и у Виминацијум. 47 Током боравка у Виминацијуму, управо је он био
сведок Трајанових припрема војске за рат. Оставио нам је опис виминацијумске
војске у коме је сликовито приказао огромну количину оружја, војника и коња у
логору, пружајући нам импресиван опис моћи и снаге виминацијумског логора. 48
Најстарији ходочаснички путопис уопште је анонимни запис особе која
је путовала из Бордоа до Свете Земље 333. године нове ере. Управо у овом
најстаријем запису, остао је забележен и Виминацијум поред кога је ходочасник
прошао, а са следећим текстом: „Град Виминацијум (где је Диоклецијан убио
Карина)“. 49
Виминацијум се налазио и на свим римским картама и итинерарима. 50 Из
последњих векова трајања Византије, потиче више рукописа са или без карата, а
који се повезују са Птолемејевом Географијом, делом за које већина научника
сматра да је средином II века нове ере написао антички географ Птолемеј
(Klaúdios Ptolemaîos (Claudius Ptolemaeus), Грк из Александрије, око 100 -
око 170). На његовој карти је приказан и Виминацијум, као Viminacium. 51 На
карти римских путева названој Itinerarium Provinciarum Antonini Augusti, за чији
се оригинал претпоставља да потиче са краја III века, 52 назива се Viminacio, али и
46 David Graf. „The Pagan Witness to the Essenes“. Тhe Biblical Archaeologist 40/3 (1977): 125.
47 isto, 128-129.
48 Andreas Mócsy, Pannonia and Upper Moesia (Routledge Revivals): A History of the Middle Danube
Provinces of the Roman Empire (Abingdon, UK: Routledge, 2014), 91.
49 Видети у: Blake Leyerle, „Landscape as Cartography in Early Christian Pilgrimage Narratives“.
Journal of the American Academy of Religion 64/1 (1996):121-122.
50 Реч „итинерар“, односно „итинерариујум“, потиче из латинског језика. Латинска реч itinerarium
je означавала листу сеоских и градских насеља и поштанских станица Римског царства, са
означеним удаљеностима између њих (Encyclopaedia Britannica, „Itinerarium, Ancient World Map“,
https://www.britannica.com/science/itinerarium-ancient-Roman-map).
51 Цермановић – Кузмановић, Александрина, „Југословенске земље на Птолемејевој карти“, у
Monumenta cartographica Iugoslaviae I – Античке карте, ур. Гавро Шкриванић (Београд:
Историјски институт, 1974), 11, 15, ТаблаI. Неки научници мисле да нису све књиге Географије
дело самог Птолемеја и да су написане много касније, а да су карте делa випше цртача, док неки
мисле да је Птолемеј цртао скице на основу којих је писао, али да оне нису биле у склопу
Географије (исто, 12).
52 Oswald. A. W. Dilke, “Itineraries and Geographical Maps in the Early and Late Roman Empires“, u
The history of cartography. I. Cartography in prehistoric, ancient, and medieval Europe and the
74