Viminacium

Георгија, по барјаке се ишло у манастир Рукумију, одакле је литија и кретала.
Након зидања Цркве, литија је полазила од њене порте у којој је био запис. 563
Распоред записа који чине магијски круг око села са главним записом у
центру, обилажење литије око записа, урезивање крста, причешћивање и освећење
записа, приношење жртава у виду усева и обредног колача, посипање литије
житом, певање обредних песама, читање хришћанских молитви пред записом и
друго, опште су појаве у култу записа које се јављају и селу Костолцу, али и у
другим деловима Србије. 564 Оно што је у селу Костолцу карактеристично јесте
ритуално задржавање литије на гробљу, где су жене поклањале крстоношама беле
пешкире са извезеним текстом, огледала и фотографије покојника које намењују
за душу умрлих. Крстоноше су ове дарове носиле све време трајања заветине, па
су на тај начин покојници узимали ућешће у обредној поворци. Такође, ту је и
веровање да младићи треба да се потуку да би пала киша, али и веровање да ће
девојке волети оне младиће који узму восак са крста урезаног у запис. 565
У традиционалном српском друштву, примарна занимања су била
сточарство и земљорадња, са релативно ниским средствима за производњу,
„помањкањем економске реалности“ и религиозном структуром свести која носи
изражену зависност од природе. 566 Критичан моменат за село, односно период
када би суша могла да уништи усеве, јесте управо време заветине, па се овим
обредима „успостављао нормалан ред ствари у ванредним условима“ и стварао
563 исто. Из сваке куће је требало да у литији учествује бар један члан породице. Литија је
полазила од цркве око које је обилазила три пута, ишла у винограде на брду на потесу „Бања“, а
затим у поље и тако правила круг око села, односно „магијски заокружавала простор правећи
границу преко које спољне силе не могу да пређу“. Код сваког записа се вршио обред обилажења
дрвета три пута, а свештеник је најчешће обнављао крст, или урезивао нови, тако да је једна
трешња имала чак педесет крстова. Крст је испуњаван топлим воском, преливан вином, кађен и
прскан светом водом помоћу босиљка, уз читање молитве. Обилазећи запис, учесници су певали
обредне песме, а запис је кићен венцима. Кроз поље су брали усеве и носили их за појасом. Литија
је прелазила и преко Млаве где су се учесници прскали, а „крстењоша“ је требало да загази у реку
и умије се, док су други покушавали њега или неког другог младића да баце у реку. Овим је
дозивана киша која је у то доба године неопходна усевима. Код гробља, где је запис био орах,
жене су служиле јело и пиће, а док је литија пролазила кроз село, жене су излазиле испред капија и
посипале је житом, бомбонама и шећером. У центру села је био главни ритуал око два багрема,
пред њима се секао колач који се делио свима присутнима. Општински одбор је давао новац да се
припреми ручак код главног записа, а на коме су били присутни „виђенији“ људи из села. Поподне
се овде играло коло. Трећег дана су се барјаци враћали у цркву и тада се завршавала прослава
заветине (исто, 154-159).
564 исто, 170.
565 исто
566 исто, 168.
177