Viminacium

резултати палеопатолошке анализе из деведесетих година XX века, показали су да
је реч о претежно војном демографском моделу и на основу ових анализа је
процењено да је на простору Виминацијума живело у просеку око 8.200
становника, од чега су трећину чинили припадници војске. 179 Међутим, након
даљих истраживања Виминацијума у XXI веку, односно ископавања његових
источних некропола, аквадукта и амфитеатра, који су донели нове податке важне
за тумачење бројности популације, истраживачи су донели претпоставку да је
овде у периоду друге половине II века и почетком III века живело око 30.000
становника. 180
О развијености многих грана тадашње привреде говоре резултати
археолошких ископавања. Налази медицинских инструмената и пастила у гробу
једног лекара 181 , као и мумифициране покојнице 182 указују на постојање бројних
медицинских третмана. Претпоставља се да су многобројни употребни предмети
у граду били производи локалних радионица, а потврђено је да је на
Виминацијуму било златара. 183 Током досадашњих истраживања Виминацијума
нађено је преко 50.000 предмета, од којих је око хиљаду израђено од злата и
сребра, 184 што указује на то да је Виминацијум био један од најзначајнијих
подунавских центара за израду накита. 185 У Виминацијуму је постојала и
каменорезачка радионица од II века, а израђивала је саркофаге и надгробне
споменике. 186 Надгробна стела банкара указује на присуство и ове професије док
налаз шестара, размерника и виска указују на професије из области
грађевинарства. 187 Виминацијум је био велики регионални центар производње
179 исто, 273, 276.
180 Miomir Korać, Živko, Mikić, Antropološka kolekcija Viminacium I: nekropola Pećine (Beograd:
Centar za nove tehnologije Viminacium i Arheološki institut, 2014), 9.
181 О овоме видети у: Miomir Korać, Medicus et chirurgus ocularius iz Viminacijuma (Medicus et
chirurgus osularius de Viminacium), Starinar XXXVII (1986): 53-71.
182 О овоме видети у: Драгана Спасић-Ђурић, „Мумија из Виминацијума“, Viminacivm 13/14(2003):
59-86.
183 Ivana Popović. „Bracelets from Vviminacium and Sirmium as Evidence of Palmyra Goldsmithery
Influences on Local Jewelry Production“. Старинар LV(2005): 97-106.
184 Мiomir Korać, „Pre-Feasibility Study Itinerarium Romanum Serbiae“, Archaeology and Science
9/2013 (2014): 17.
185 Драгана Спасић-Ђурић, „Медаљон и други налази из гроба Г-1733 из Виминацијума“, Гласник
Српског археолошког друштва 23 (2007):324.
186 Мaja Ђорђевић, „Римски камени саркофази из Виминацијума“, Viminacium 4–5/1989–1990
(1990):13.
187 Драгана Спасић – Ђурић, Град Виминацијум (Пожаревац: Народни музеј, 2015), 50, 186-187.
100