Viminacium

новцу зависно од производа, имали су и додатну испенџу, а спискови дажбина
које су појединачна села измиривала су слика тадашње пољопривреде овог
подручја. 120 Просечна производња житарица по становнику годишње у
субашилику седамдесетих година XV века процењује се на око 425 kg, док је само
производња пшенице износила око 230 kg по глави становника. 121 С обзиром да је
просечна количина житарица потребна за једну здраву, радно способну мушку
особу процењена за тај период била 300 kg, закључујемо да становништво
Браничева није оскудевало у основним животним намирницама. 122
Градска привреда у Браничеву је у другој половини XV века била
заснована на трговини и занатству, па се на трговима одвијала жива трговачка
делатност. 123 На основу сачуваних законских прописа за Кулич, Голубац и Рам из
XVI века, закључујемо да се трговало житарицама, рибом, стоком, вином, маслом,
медом, сиром, сољу, салом, зејтином, маслинама, јајима, воћем, поврћем, овчијим
кожама, производима од гвожђа, одевним предметима, сукном, чохом, ланеним
платном, дрвима за огрев, даскама и дрвном грађом, дрвеним лопатама, лучом и
катраном. 124
120 Испенџа је била једна од основних дажбина за покорене хришћане, наплаћивана у новцу по
глави, од које су изузетно били ослобођени они који су обављали војну службу (isto, 292).
Становници села Костолац су се, према списку пореских обавеза наведеном у тефтеру, бавили
сетвом пшенице, јечма, зоби, проса и сочива, гајењем лана, повртарством и воћарством, гајењем
свиња, а изгледа да је постојао и рајински млин у његовом атару. Такође су подмиривали порез на
сено и дрва. За село Дрмна је забележен порез на пшеницу, јечам, зоб, раж,просо, лан, мед, поврће,
дрва, сено, свиње, али и хас-млин и рајински млин и бадухаву (isto, 130). Бадухава је била казна за
мање деликте, а обухватала је и разне таксе као што су младарина или димнина (Boško Мijatović,
„Braničevska oblast 1467. godine“, Ekonomska misao 23/2 (1990): 123), односно разне таксе и глобе
„из ветра и ваздуха“, а зависно од времена и територије (Momčilo Stojaković, Braničevski tefter:
Poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467. godine (Beograd: Istorijski institut, 1987), 291).
Становници Кличевцасу плаћали порез на пшеницу, јечам, зоб, просо, сочиво, лан, али и на
поврће, мед, винограде, као и свиње, дрва и сено. За становнике села Браничева се може
закључити да су се бавили сетвом пшенице, јечма, зоби и проса, гајењем лана, пчеларством,
виноградарством, гајењем поврћа, риболовом и гајењем свиња, али су имали и дажбине везане за
дрва и сено (isto, 79-82, 76, 130). Становници села Кленчика, односно Клепечка, су се бавили
сетвом пшенице, јечма, зоби, проса и сочива, гајењем лана, пчеларством, сађењем ораха и поврћа,
виноградарством, али и риболовом, а имали су и дажбине од на дрва и сено (isto, 77-78).
Становништво села Летниковци се бавило сетвом пшенице, зоби, јечма, проса, пчеларством,
повртарством, гајили су лан, али и винограде, а плаћали су порез и на дрва, сено и свиње (isto, 71-
72).
121 Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 254.
122 исто.
123 исто.
124 исто.
34