Viminacium

Како о времену постанка манастира Нимник у селу Курјаче и његовом
ктитору нема поузданих података, претпоставља се да је изграђен последњих
деценија постојања самосталне српске државе као задужбина неког малог
властелина (народна традиција га приписује кнезу Богосаву, савременику деспота
Ђурђа, а егзарх Јован је у спису из 1734. године настанак манастира определио у
време кнеза Лазара). 372
Манастир је био саграђен у атару села Маријани, због чега је и добио име
Маријански манастир, а забележен је у турском попису из XVI века, док се само
село први пут јавља у повељи угарског краља Жигмунда из 1428. године у којој су
забележена села која је кнез Лазар даривао влашким манастирима Тисмени и
Водици, односно Поповци, Марјан, „Дрмни на Млави“ и „Кличевац на Дунаву“.
За манастир, односно Храм Светог Николаја, Максим Ратковић је 1733. године
навео да је реч о старој цркви, која је била пуста и веома удаљена од села. 373
Манастир је највероватније обновио кнез Милош 1821. или 1825. године, о чему
пише и Јосиф Веселић 1861. године, а затим је црква још једном обновљена до
1874. године, када је подигнута и звонара, а о трошку самог манастира и уз нешто
мало општинске помоћи, па манастир постаје мирска црква. 374 Од 1936. године,
ово је женски општежитељни манастир, иако је и даље парохијска црква за
курјачко-поповачку парохију. 375 У 1981. години проглашен је за споменик
културе. 376 (сл. 49)
Током XIX века државна управа је имала велико учешће и утицај на
стварање центара у селима Србије. Она је наређивала, одобравала или
забрањивала место и врсту грађевине за изградњу. 377 Министарство грађевина је
1863. године донело Закон о начину како ће се поступати кад оће да се граде нове
цркве, а посебна пажња се обраћала на место где ће бити нова црква, па се она
није могла налазити на ненастањеном простору, а уколико је била предвиђена за
372 Гордан Бојковић, Небојша Ђокић, Средњовековне цркве и манастири у Браничеву по српским и
аустријским пописима из XVIII века (Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2016), 88.
373 исто, 88-89.
374 исто, 95; Jосиф Веселић, Опис монастира у Србији (Београд: Књигопечатија А. Андрића,
1867), 147.
375 Гордан Бојковић, Небојша Ђокић, Средњовековне цркве и манастири у Браничеву по српским и
аустријским пописима из XVIII века (Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2016), 95.
376 РЗЗСК Смедерево. „Комплекс манастира Нимник“. http://spomenicikulture.org.rs/sr/kulturnadobra/kompleks-manastira-nimnik
377 Надежда Пешић-Максимовић, Споменичке вредности сеоских центара у Србији (Београд:
Републички завод за заштиту споменика културе, 1984), 96.
140