Viminacium

споменик августала, односно римског свештеника, и његове жене, а који је
подигао њихов син, такође августал. Овај споменик датован у време Марка
Аурелија, односно период од 161. године до 180. године, је веома значајно
откриће, јер доказује да је у Виминацијуму поштован царски култ утемељен на
култу Јупитера који су иначе на централном делу форума одржавали свештеници,
претежно из редова најбогатијих ослобођеника. 156 Употребом споменика као дела
саркофага он је и сачуван, тако нам доносећи драгоцене податке. 157 (сл. 71)
Након варварских напада на територију Царства средином III века градови
су разорени, али су већ након поновног почетка мирног периода, они и
обнављани, па су зидови ојачавани и реконструисани већ крајем истог века. 158 Ово
видимо и на Виминацијуму где су у масивну конструкцију уз бедем поред
амфитеатра и у сам бедем града уграђени надгробни споменици, као и део
архитрава од травертина. 159 (сл. 71)
Ископавања бедема са кулама из VI века на локалитету „Светиња“ у кључу
реке Млаве, показала су присуство сполија у соклу бедема и темељима, односно
фрагмената стела, а за које је закључено да потичу са некропола античког
Виминацијума. 160 (сл. 71)
156 Драгана Спасић – Ђурић, Град Виминацијум (Пожаревац: Народни музеј, 2015), 64-66.
157 На споменику се налази и приказ вучице са Ромулом и Ремом, једини приказ ове теме до сада
пронађен на територији некадашње провинције Горње Мезије (Bebina Мilovanović, Nemanja Mrđić,
„The She-Wolf Motif with Romulus and Remuson a Tomb Stela of an Augustal from Viminacim“.
Bollettino di Archaeologia on Line - special edition (2008): 90).
158 Flora Karagianni, „The development of the cities during the transition from late antiquity to the early
Christian era“, u Niš & Byzantium: The Collection of Scientific Works VII, ur. M. Rakocija (Niš: Grad
Niš, Univerzitet u Nišu i NKC, 2009). 119-121. У Диону, Грчка, су средином III века римски
споменици са натписима, скулптуре и олтари уграђивани у касноримске градске зидове (Видети у:
isto, 119), а током касног III и у IV веку многа градска и војна утврђења на рекама Мозел и Рајна су
у своју конструкцију укључила старије надгробне споменике. У зидовима тврђаве у Честеру,
Енглеска, из раног IV века, поново су употребљени надгробни споменици, укључујући и оне из III
века, док су касноантички градски зидови Нарбоне делимично изграђени од стела и фрагмената
маузолеја и олтара, а који су затим извађени из ових зидова и уграђени у нови градски зид у VI
веку (Видети у: Maureen Caroll, Spirits of the Dead: Roman Funerary Commemoration in Western
Europe (New York: Oxford University Press, 2006), 85).
159 Одређивање врсте камена фрагмената уграђених у зидове Виминацијума извршио је Бојан
Ђурић, професор Филозофског факултета Универзитета у Љубљани (Bojan Đurić, Sandor Kele, Igor
Rižnar, „The Budakalász travertine production in Pannonia Inferior and Moesia Superior“, u Proceedings
Asmosia XI International Conference, Split, 18-22 May 2015, ur. K. Marasović (Split: University of Split,
Faculty of Civil Engineering, Arhitecture and Geodesy, u štampi).
160 Гордана Милошевић, „Рановизантијска архитектура на Светињи“, Старинар XXXVIII(1988):
39; Марко Поповић, „Светиња, нови подаци о рановизантијском Виминацијуму“, Старинар
XXXVIII (1988):6-7.
249