Viminacium

постоје имена становника управо ова два последња насеља. 165 Многи натписи су
узидани наопако, а Поповић то оправдава хитношћу и страшним напором „при
пењању тих стена на не мале висине“ и одбацује равнодушност нашег народа
према њима, јер, „ипак су наши, кадгод су за то имали времена и кад је ствар била
лака, зидајући, окретали споља и епиграфе и кипове, придајући им ако не
археолошку, оно бар декоративну вредност.“ 166
Феликс Каниц је у свом путопису након обиласка Смедерева 1859., 1887. и
1897. године описао „бранковићевске градитеље“ као сналажљиве, али и са
„пијететом и жељом за украшавањем“, који су очували многобројне римске
споменике, поредећи ово са античким делима сачуваним у „Црној кули“ у Брижу,
натписима и скулптурама музеја у Бордоу који потичу из његових бедема, или
римским „каменовима“ употребљеним од стране Византинаца и Турака за градњу
тврђава у Видину и Нишу. 167 Каниц је детаљно описао рељеф бога Митре уграђен
у смедеревску тврђаву „на четвртој кули фронталног бедема“, а поменуо је и
проналазак фрагмента другог Митриног рељефа у Дрмну и један мали Митрин
олтар уграђен у зид западно од капије Смедеревске тврђаве, као и још много
уграђених фрагмената скулптура и заветних каменова, од којих даље анализира
рељеф под именом „Повратак Алкесте“. 168 (сл. 72) Овај рељеф је током
савезничког бомбардовања 1944. године остао у рушевинама куле, из којих је
1969. године извађен и након десет година у Музеју, поново уграђен у зид
реконструисане куле, али на већу висину од првобитне. У тврђаву је узидан и
последњи датован споменик легије IV Флавијеве, за који се претпоставља да
потиче из Виминацијума и да је посвећен Диоклецијану. 169 Леонтије Павловић је
описао и један римски рељеф, који потиче са саркофага, а који је био у спољном
језавском бедему, али који је током конзерваторских радова 1978. године извађен
грешком и уграђен у унутрашњост зидног платна. 170
165 исто.
166 исто, 5-6
167 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 150-152
168 исто.
169
Снежана Цветковић. „Античка пластика Смедревске тврђаве – преглед досадашњих
истраживања“, Смедеревски зборник 2/2009(2009): 37-42.
170
исто, 34-35. Слободан Ненадовић је направио мали преглед фрагмената римске и
средњовековне пластике уграђене у бедеме Смедерева, односно зидове турског амама, али и оних
пронађених током чишћења рушевина и уређења простора након Другог светског рата, у коме је
251