Viminacium

сегмент од Дубравице до Костолца, настао након изградње насипа преко кога је
град Костолац повезан са Костолачким острвом. Као предео изузетних природних
одлика, могу се издвојити и предели око античког Маргума на ушћу Велике
Мораве у Дунав, као и Храстовача у селу Костолац. 281 (сл. 3, сл. 39 - сл. 42)
Посебним режимима заштите се допуштају употребе заштићених простора
природе на подручју Града Пожаревца у културне, едукативне, туристичке и
рекреативне сврхе, али се забрањује мењање основних намена и карактеристика
предела и подизање објеката чији рад и постојање могу изазвати неповољне
промене земљишта, воде, ваздуха и живог света, а с обзиром да нека од подручја
имају и међународни значај, постоји обавеза поштовања међународних
конвенција. 282
Национални парк Ђердап, највећи национални парк у Србији, основан
1974. године, природно добро од изузетног значаја 283 и место на Унесковој
прелиминарној листи од 2002. године 284 почиње већ на тридесет осмом
километру низводно од Рама, па постаје природни елемент који утиче на предео
Виминацијума и са којим је предметни простор нераскидиво везан. У овом
смислу, историјски контекст који повезује Виминацијум са Ђердапом, односно
походе цара Трајана на Дакију, а који је војску окупио управо у Виминацијуму и
са њом кроз прошао кроз Ђердапску клисуру, се не сме заборавити.
Природна добра на територији града Пожаревца нису презентована, и нису
део туристичких програма, али су омиљена места рибара, љубитеља природе, као
и фотографа, посебно места везана за реку Дунав. Што се тиче природног наслеђа
простора, веома је значајан и проналазак мамута у површинском копу „Дрмно“, а
који је данас изложен у археолошком парку Виминацијум. Простор у коме је
пронађен припада сливу праделте реке Мораве, а формирао се повлачењем
Панонског мора. 285
281
Стратегија одрживог развоја Града Пожаревца 2017-2022. године (Пожаревац: Град
Пожаревац, 2017), 14.
282 ИАУС, Просторни план подручја Града Пожаревца, Књига 2. Правила изградње и правила
уређења ( Београд: ИАУС, 2012), 18-20.
283 Станковић, Стеван, „Национални парк Ђердап – полифункционална туристичка регија“,
Гласник Српског географског друштва LXXXIII/1(2003): 44-45.
284 UNESCO Tentative List “Djerdap National Park”. http://whc.unesco.org/en/tentativelists/1693/
285
Стефан Гроздановић, „Природни споменици Браничевског округа“, Браничевски гласник
9(2014): 260.
122