Viminacium

половином III века указује натпис на почасном стубу подигнут од стране
управника житнице, а у част проласка императора. 555
Стиг је био богат пољопривредни предео и у средњем веку, што се види
и из Браничевског тефтера из 1467. године, где је забележен порез у житарицама
које је народ плаћао турским властима. Први забележени подаци о гајењу
кукуруза на простору данашње Србије датирају из 1576. године. 556 У почетку је
гајен за личну употребу, у баштама, у XVII веку је забележено да је гајен на
Космају, а већ почетком XVIII века, једна трећина обрадивог земљишта околине
Београда је била под кукурузом. 557 Стиг је тако постао чувен и по кукурузу и по
пшеници, а до Другог светског рата храна из Браничева и Стига се доносила
вагонима на продају у Велико Градиште одакле се извозила Дунавом у Аустрију и
Румунију, и даље у Холандију. 558 „Што се тиче величине простора засејаног
житом и кукурузом може се рећи да је он подједнак, тако да када изда кукуруз
роди жито и обратно. Ово је резултат дугог искуства народа у овој области, а с
обзиром на климатске прилике, тако да становништво никад не остане без хране,“
записано је 1936. године. 559 Док шуме нису посечене, у равницама је било и
„жиропаша“ за свиње, па је пре Првог светског рата трећина свиња за извоз из
Србије била из пожаревачког краја. 560
Током средњег века, а према Браничевском тефтеру, винограда је било у
Браничеву, Кличевцу и селу Рукомије, али не и у Костолцу и Дрмну. Костолац је
тада био са десне стране реке Млаве, у равници. Винограде је видео Ото вон Пирх
и 1900. године када је греду Сопот, са које „се види на далеко“, описао као
прекривену кукурузним њивама, а од које су се према Пожаревцу пружали
555
Драгана Спасић-Ђурић, Виминацијум: главни град римске провинције Горње Мезије.
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2002), 45.
556 Aleksandar Medović, “Viminacium: Roman agriculture on Serbian soil?“, Аrchaeology and Science
9/2013: 95. Иако су путеви његовог увођења на нашу територију мало познати, први записи говоре
о доласку кукуруза на територију бивше СФРЈ преко Турске и Грчке или преко Венеције дуж
јадранске обале (Vojka Babić, ,Mile Ivanović, Milosav. Babić, „Nastanak i evolucija kukuruza i putevi
uvođenja u naše krajeve“, Ratarstvo i povrtarstvo 49(2012): 98).
557 Aleksandar Medović, “Viminacium: Roman agriculture on Serbian soil?“, Аrchaeology and Science
9/2013: 95.
558 Милутин Миленковић, Живојин Протић, Природне лепоте и богатство Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља (Београд: Удружење Пожаревљана, 1936), 25, 82.
559 исто, 58.
560 исто, 58.
419