Viminacium

осећај сигурности који је служио да умири људе и одржи на окупу. 567 У новије
време технолошки развој мења начин живота и рада, и они више не зависе од
природе и њених сила као некада, па је одржавање обичаја у вези са записом
дисфукционално, они нестају или опстају у веома редукованом обиму, а чему
доприноси црква која га је ставила под заштиту као хришћанску форму култа. 568
У више српских села је уочено да је запис био лоциран на месту неког
ранијег светилишта или другог простора намењеног култу. 569 Након што је
забранила клањање на древним просторима, хришћанска црква је укључила
паганске споменике у систем својих пракси, па је велики број цркава подигнут
изнад или поред њих, а њени поштоваоци су урезивали крстове или друге
хришћанске симболе на споменике или око њих. 570 Овакав хришћански поглед на
свет, према истраживачима словенске митологије није двоверје, већ јединствен
систем веровања, а поштовање светаца и обављање магијских радњи не значи
поштовање и хришћанског и паганских богова, већ има свој однос и према једном
и према другом свету, који према традицијским представама нису противеречни,
већ се природно допуњују. 571
Атмосферске појаве су од најстаријих времена биле веоме значајне за
људе, а киша, гром или град су били и корисни и штетни. Зато су богови
громовници били изузетно важни, а већина народа Европе су их поштовали као
врховне, јер су сматрали да они управљају атмосферским појавама. 572
Христијанизација словенских земаља од VII до XII века, довела је до нестајања
система богова као представника вишег нивоа религијско – митолошке
организације, боговима су претили или потпуни заборав, или оштре измене и
ограничавање постојања, а у неким случајевима је долазило до преименовања, па
је много тога што је везивано за старе паганске богове било сачувано, али су
567 исто, 169.
568 исто, 170.
569 Слободан Зечевић, “Заветина у североисточној Србији“, Гласник Етнографског музеја у
Београду 36(1973): 46.
570
Jerome A. Voss, „Antiquity imagined: Cultural values in archaeological folkore“, Foklore,
98/1(1987):85
571 Светлана М, Толстој, Љубинко Раденковић, Словенска митологија, енциклопедијски речник
(Београд: Zepter Book World, 2001), XIV.
572 Слободан Зечевић, “Заветина у североисточној Србији“, Гласник Етнографског музеја у
Београду 36(1973): 64-65.
178