Viminacium

заштите, све до XXI века ситуација на Виминацијуму је личила на ону коју је
Феликс Каниц записао крајем XIX века, видевши „дивље раскопане рушевине
Виминацијума“. 116 Тако је тек XXI век донео континуирано систематско и
заштитно истраживање Виминацијума, током кога су ископавања и заштита
налазишта постале свакодневна активност истраживачког тима Археолошког
института Београд. У Централни регистар непокретних културних добара
Републике Србије Виминацијум је уписан 2004. године под ознаком АН 140,
као непокретно културно добро од изузетног значаја. 117
Процес управљања археолошким наслеђем је у Србији настао
почетком XXI века, управо на археолошком налазишту Виминацијум,
употребом савремених и мултидисциплинарних метода истраживања, отварањем
археолошког парка за посетиоце, усвајањем важних планских докумената,
учешћем у међународним пројектима од којих је један довео и до стављања
Виминацијума на Унескову прелиминарну листу светске баштине као дела
међународног споменика, као и промоцијом налазишта у Србији и иностранству
кроз различите манифестације и изложбе.
О потреби за мултидисциплинарношћу која је уведена у истраживања
2001. године, писао је још Милоје Васић, 1895. године, када је рекао да се „рад на
науци не треба и не сме кретати искључиво у једном правцу“ и да „мора бити
разгранат и распрострт на сва поља научна“. 118 Такође, Михаило Валтровић је
сматрао да старинар (археолог) треба да затражи помоћ природних наука,
показавши један „изузетно модеран став за период краја XIX века“. 119 Почетак
употребе савремених метода истраживања Виминацијума је била примена
даљинске детекције, што представља прву стереоскопску анализу аероснимака у
крупној размери примењену на једном археолошком локалитету у Србији, помоћу
116 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 183.
117
РЗЗСК Београд, „База непокретних културних добара: Виминациум“,
http://www.spomenici.heritage.gov.rs/cir/nkd/pregled/viminacium.
118 Милоје Васић, „Колонија Виминацијум: археолошка студија“, Старинар XII (1895): 4.
119 Miomir Korać, Snežana Golubović, Viminacium. Više grobalja, tom 2 (Belgrade: Archaeological
Institute Belgrade, 2009), 9.
87