Viminacium

оживљавање, преузимање, пренос идеја, инспирацију и однос према човечанству,
чији је извор класично наслеђе грчко-римске прошлости. Друга дефиниција
доноси утицај као интеракцију између „јаког наследника“ и „охолог
претходника“, као изобличење, погрешно тумачење, прикривање, али свакако не
као пренос идеја, већ као нешто што се „једноставно десило“. Како Кини даље
пише, прва дефиниција је можда ближа правој теми сполија. 138
Употребу сполија налазимо и у класичној Грчкој, када су Атињани након
напада Персијанаца закопали изломљене архајске скулптуре на Акропољу, а у
његов северни зид узидали различите сполије из ранијих грађевина, оставивши их
видљивим. Неки аутори претпостављају да је разлог овоме подсећање народа на
уништење храмова од стране Персијанаца, што указује на симболичну употребу
сполија. 139 Сполије су употребљаване и током целог трајања Римског царства, али
je њихова раширена употреба започела онда када је антички Рим опадао, у чему
неки аутори првенствено виде економске разлоге, недостатак материјала,
занатлија и уметника након кризе у III веку, иако су нека друга истраживања
показала да употреба сполија није била само резултат економске кризе, а ни да
распоред употребљених сполија није био тако случајан како се чинило. 140
Поновна употреба рељефа узетих из тријумфалних споменика Трајана, Хадријана
и Марка Аурелија и уграђених у Константинов славолук у Риму, интерпретирана
је као носилац специфичне политичке поруке, којом је Константин градио себе
као наследника великих римских царева. 141 С друге стране напуштање храмова
током христијанизације царства и измене у градској администрацији и планирању
градова довели су до правих услова за развијање секундарне употребе материјала
- 397. године донет је закон да се материјал са храмова користи за мостове,
аквадукте и зидове, а према једном другом закону су плоче, стубови, и камен са
гробница могли бити узимани за зидање, док су декоративним елементима
украшаване сале или портици. 142
138 isto. Дејл Кини је професор емеритус хуманстичких наука и историје уметности на више
Универзитета у САД.
139 Helen Saradi, „The Use of Ancient Spolia in Byzantine Monuments: The Archaeological and Literary
Evidence”. International Journal of the Classical Tradition, Vol. 3, No. 4(1997): 395 (Видети и у:
Richard E. Wycherley, The Stones of Athens (New Jersey: Princeton University Press, 1978), 106, 108).
140 isto, 396.
141 isto, 397.
142 isto, 396.
245