Viminacium

археологије може приступити антрополошким теоријама вредности, у циљу
реконструкција прошлости, наводи фокусирање на то „како се са прошлошћу
управљало у прошлости“: овакве студије истражују како „јединствене одлике
материјала могу створити одређене облике традиције, сећања и пропасти сећања,“
а односи претходног становништва према прошлости су уписани у само
материјално наслеђе, у то „како су предмети и структуре поново коришћени,
реновирани, очувани, надграђивани, дограђивани, уништавани и др.“ 148
Секундарна употреба архитектонских елемената на античким
грађевинама Виминацијума. Радови на изградњи и обнови грађевина су били
уобичајени призор за сваког ко је пролазио улицама градова хеленистичкоримског
света, у већини градова са урбаним растом је скоро свака нова структура
настајала на некој претходној, римски императори су се трудили да превазиђу
један другог у грађевинским програмима и у Риму и у провинцијским градовима,
а радови су вршени након природних катастрофа, али и из многи других
разлога. 149
Посматрајући архитектонске адаптације у ширем контексту видимо
„барометар историјских и друштвених околности развоја“, па се сматра да
Константиновска револуција, на пример, са својом сопственом архитектонском
трансформацијом, одражава знатне друштвене промене у статусу хришћанства. 150
Интерпретација ових процеса, односно хронолошко опредељење споменика и
њихових фаза постојања услед различитих грађевинских захвата кроз историју,
често је велики проблем у истраживањима античких споменика. 151
148 Kathryn Lafrenz Samuels, “Value and significance in archaeology”, Archaeological Dialogues
15/1(2008):84.
149 L. Michael White, The Social Origins of Christian Architecture, Volume 1, Building God’s House in
the Roman World: Architectural Adaptation among Pagans, Jews and Christians (Valley Forge, PA:
Trinity Press International, 1990), 27-29, 147-148.
150 isto.
151 Проблем интерпретације услед историјске измене грађевине изведене још у римско доба је
видан на случају римског Пантеона. На основу уграђене табле са натписом конзула Агрипе,
изградња садашње грађевине опредељена је у време владавине Октавијана Августа, док су
истраживања крајем XIX века на основу печата на опекама грађевине показала су да је садашња
грађевина изграђена у време Хадријана. Међутим, поновно читање опека, којим је утврђено да
скоро све ипак потичу са краја Трајанове владавине, је 2007. године довело до закључка да је
након рушења првобитне Агрипине грађевине, Трајан започео данашњи Пантеон са Аполодором, а
да га је Хадријан завршио и да је у њега уградио стари Агрипин натпис (Mark Wilson Jones, “Who
built the Pantheon? Agrippa, Apollodorus, Hadrian and Trajan”, u Hadrian: Art, Politics and Economy,
247