Viminacium

У Пожаревачком крају је било развијено и задругарство, које се појавило
у другој половини XIX века. До данас су сачуване зграде земљорадничких задруга
подигнуте пре Другог светског рата у селима Трњане, Касидол и Лучица. 228
Немци су током окупације 1943. године отворили површински коп
угља у данашњем градском насељу Костолац. 229 Међутим, они су још за време
Првог светског рата започели радове на отварању површинског копа у данашњем
градском насељу Костолац, а планирали су и отварање термоелектране (о томе
говори и део градског насеља на месту данашње термоелектране који су мештани
села Костолац и Кленовник називали „Централа“, а који је између два светска
рата био под кукурузом). 230 Почетком Другог светског рата, Немци су наставили
изградњу копа и термоелектране, до краја рата су били делимично изграђени
машинска хала и котларница, димњак је био сазидан до висине од 80 m, а онда су
приликом повлачења велики део опреме вратили у Немачку и Аустрију, као и сву
пројектну документацију. 231
Након рата су костолачки рудари наставили експлоатацију копа са
преосталом опремом, а како је Србији била преко потребна електрична енергија и
већ започете радове на електрани је било тешко наставити, донета је одлука да се
опрема из београдске електране из Скендербегове улице поправи, делимично
реконструише и монтира у Костолцу. 232 Пошто је била мањег капацитета од
планиране, добила је име „Мали Костолац“, а пуштена је у рад 1948. године, што
је био пионирски рад у Србији, јер је то била прва термоелектрана изграђена
после рата сопственим снагама. 233 У исто време је започет и рад на изградњи
228 РЗЗЗСК Смедерево, Услови чувања, одржавања и коришћења споменичког наслеђа и утврђене
мере заштите у оквиру граница Просторног плана Града Пожаревца (Смедерево: РЗЗЗСК
Смедерево, 2012), 14.
229
Предраг Јовановић, Душан Паклар, Стјепан Ћосић, „26 милиона тона“, у Здружено
електропривредно предузеће Србије – Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970,
ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор за прославу сто година рудника и 25 година
термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 101.
230
Радомир, Влашковић, Михајло Славковић, „Светло с велике реке“, у Здружено
електропривредно предузеће Србије – Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970,
ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана
ИЕК-Костолац, 1971), 118-119.
231 исто, 119.
232 исто, 119-120.
233 исто, 120
51