You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
записавши да се налазило вероватно на Дунаву у близини данашњег града<br />
Костолца, а у прилог положају на реци говори и податак из овог пописа према<br />
коме су његови становници плаћали порез на улов рибе. 97 Данашње село под<br />
истим именом се налази поред Великог Градишта, и не излази на реку, а закључци<br />
настали на основу података из тефтера, међу којима је бављење риболовом, га не<br />
повезују са некадашњим селом под истим именом. Средњовековно село<br />
Браничево је вероватно било у близини данашњег села Костолац, уз сам Дунавац,<br />
односно у подграђу града Браничева. Напред наведени други локалитет под<br />
именом „Селиште“, а на коме се налази данашње пепелиште, би можда могло<br />
бити место села Браничево, јер је у време када је настао Браничевски тефтер у<br />
коме је село Костолац пописано, овај простор, односно Костолачко острво<br />
припадало Турској, иако је касније било део Аустрије. Из овога се може<br />
претпоставити да је село, можда баш Браничево, које је било на месту данашњег<br />
локалитета „Селиште“, запустело током турске владавине и да никад касније није<br />
обновљено. У Најперговом попису из 1718. године не постоји више село<br />
Браничево, као ни на Епшелвицовој карти насталој нешто након потписивања<br />
Пожаревачког мира, на којој на локалитету „Селиште“ нема насеља. Проблем који<br />
се овде поставља је само земљиште које је на овом локалитету мочварно и које<br />
отежава постојање насеља у то време. 98<br />
4.1.3 Град Пожаревац<br />
Према првом попису извршеном у Србији 1834. године, Пожаревац је, ако се<br />
изузме Београд, уз Шабац био најмногољуднији град Србије, са 2.941 становника.<br />
До следећег пописа 1863. године број становника се у Пожаревцу дуплирао, па је<br />
већ средином века преузео примат од Шапца и до пописа 1890. године то и<br />
97 Momčilo Stojaković, Braničevski tefter: Poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467. godine<br />
(Beograd: Istorijski institut, 1987), 79-80.<br />
98 У нахији Лучица је пописана мезра Остропово, „празна“, која се „сеје извана“ (Momčilo<br />
Stojaković, Braničevski tefter: Poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467. godine (Beograd: Istorijski<br />
institut, 1987), 191, 192, 196), а за коју Ема Миљковић и Александар Крстић пишу да је данашње<br />
село Острово које се налази на поменутом Костолачком острву (Ема Миљковић, Александар<br />
Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија (Пожаревац: Народни музеј<br />
Пожаревац, 2007), 196). Село Остропово / Острово је касније очигледно обновљено, јер је део<br />
Најперговог пописа и Епшелвицове карте, а затим је и уређено под аустријском влашћу. Међутим,<br />
могуће је да је мезра Остропово била на месту данашњег локалитета „Селиште“, а не данашњег<br />
села Острово, и да је ово село настало поред ње.<br />
235
Change language