Viminacium

Као један вид индустријске руте се може посматрати рута Кластера
путева културе, под именом „Путевима Тесле“, а која обухвата старе
хидроелектране у Србији, али на којој су као важне тачке издвојене и
хидроелектрана „Ђердап“ и термоелектране „Никола Тесла А и Б“
(термоелектране у Костолцу нису у оквиру руте) као и Музеј Николе Тесле у
Београду, и бројна места у Србији која повезујемо за Николу Теслу на различите
начине. 787 Индустријска рута коју је осмислио Кластер путева културе је и рута
„Путеви рударства – Балкан колевка металургије“. Она у једну руту повезује Бор,
Мајданпек, Краку-лу-Јордан и Беловоде, али и Сењски рудник, Алексиначке
руднике и руднике код Књажевца. 788 Повезивање рудника угља са рудницима
металне руде у једну руту је интересантно, али овде недоследно изведено, јер
нису укључени сви рудници угља, па ни рудник Костолац. С друге стране,
изостављен је и рудник металних руда на Руднику. Данашња ситуација везана за
Косово је вероватно утицала на промотере руте да овде не буду укључени ни
рудници метала и угља из овог региона, иако Ново Брдо има посебно место у
историји рударења у Србији, али и Трепча. Осим овога, сам назив руте не
укључује руднике угља, а с друге страна рута под овим именом сасвим добро
може функционисати и без рудника угља, и имати посебно занимљиву причу,
посебно као веза места концентрисаних у источној Србији (од којих се једино
удаљава Рудник). Такође, рудници угља могу формирати посебну руту у којој би
свакако морао бити укључен и Вајфертов рудник у Костолцу. Интересантно је да
је Ђорђе Вајферт индустријалац који повезује велики број рудника у Србији
787 Оно што је интересантно код ове руте је да она укључује и елементе као што је представа
„Тесла или прилагођавање анђела“ која се изводи у Народном позоришту, као и места које је
Никола Тесла у Београду посетио приликом његове једине посете овом граду, као што су Народни
Музеј, Калемегдан и Стари Двор. Такође, приликом туристичке посете хидроцентрали у Ужицу, са
њом је повезана „Шарганска осмица“, а са објашњењем да су и једна и друга у Креманском
пророчанству представљене као чуда технике са почетка XX века, на шта је повезана и посета
самом селу Кремна. Манастир Шишатовац на Фрушкој Гори је означен као место чија је лековита
вода излечила младог Николу Теслу. Међутим, рута је укључила и предање о светлости у облику
белог голуба која се овде појављивала вековима и због које је краљ Драгутин и подигао манастир,
повезујући исту светлост са визијама које је Никола Тесла имао током живота и љубављу коју је
гајио према голубовима. Рутом су обухваћени и Неготин, родно место Ђорђа Станојевића, родна
кућа Јована Јовановића Змаја, који је био Теслин омиљени песник, и Идвор, место рођења
Михаила Пупина. Овде се види колико је нематеријално наслеђе важан елемент у формирању
једне руте, који јој даје разноликост и ширину, али и колико је различитих простора који се на
неки начин могу повезати рутама, чак и оних за који наизглед и не помишљамо да могу бити у
некој вези. О рути видети на: TeslaWays, “Projekti”,http://www.teslaways.rs/index.php?page=10&id=1
788 Manuela Graf, “Industrijski putevi kulture“, List saveza energetičara – Energija, ekonomija, ekologija
2(2013): 328-335.
493