Viminacium

ушорености. Улична мрежа, вероватно настала на старој мрежи стаза и пољских
путева, је неправилна, а целом дужином села протеже се једна дугачка улица,
општински пут који спаја село са градским насељем Костолац. С обзиром на
изложеност високим водама Млаве, куће су у већем делу села смештене само са
једне стране главног пута, од кога се грана низ мањих улица, кривудавих сокака и
ћорсокака ка Сопотској греди, а блокови су поређани лево и десно уз њих у
једном реду. У селу постоје три мале: Циганска мала у северном, Влашка мала у
јужном делу села и Средња мала у средини села. 429 Од 2011. године, изграђен је и
општински пут који директно преко Сопотске греде повезује центар села са
градским насељем Костолац. Јавне, комерцијалне и занатске грађевине села се
данас налазе углавном уз главну саобраћајницу, 430 а сеоско гробље се налази
поред термоелектране „Костолац Б“. 431
Надежда Пешић-Максимовић у књизи Споменичке вредности сеоских
центара пише о „снажној традицији окупљања“ у сеоским срединама Србије,
када су се становници окупљали у верским обредима и договорима, да би
трговали, разговарали или се забављали, судили и јавно кажњавали, развијајући
„општу свест о значају заједничког одлучивања у решавању важних животних
питања“. 432 Места окупљања су била у атару села или изван њега, под храстом,
код извора и на сваком другом повољном месту у природи, или у самом селу, где
је довољно било да постоји само једна јавна грађевина, црква или школа, да би
становништво почело да се окупља. 433 Са богаћењем села у обновљеној држави, у
другој половини XIX века, управа је прописивала, наређивала, одобравала или
429
Драган Фелдић, „Домови и људи“, у Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970., ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 214.
430 ИАУС, Просторни план подручја Града Пожаревца, Књига 2. Правила изградње и правила
уређења (Београд: ИАУС, 2012), 80. Село има четвороразредну основну школу са организованим
предшколским разредом, дом културе је смештен у монтажној грађевини која има салу са бином,
просторије клуба пензионера, а посебан улаз је обезбеђен за централу телекома. Поред Дома
културе се налази грађевина у којој су месна канцеларија, месна заједница и амбуланта, а ту су и
уређено дечије игралиште и терени за мале спортове. У селу постоји и фудбалски стадион.
Просторије задруге, која више не ради, изнајмљене су за продају материјала за пољопривреду, а у
селу постоји и неколико продавница мешовите робе. Снабдевање водом обезбеђује се преко јавне
водоводне мреже, јавна канализациона мрежа не постоји, па се за одвод отпадних вода користе
септичке јаме, а отпад се одлаже на неуређеној депонији. У наредном периоду предвиђена је
реализација система јавне канализације (исто, 80-83).
431 исто, 83.
432 Надежда Пешић-Максимовић, Споменичке вредности сеоских центара у Србији (Београд:
Републички завод за заштиту споменика културе, 1984), 9.
433 исто, 10.
150