You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
данашње Војводине, иако привредно развијена, била је сиромашна угљем, па се у<br />
њу могло лако извозити. 171<br />
О обимној експлоатацији угља којим је богат костолачки басен, пре XIX<br />
века и индустријализације Србије нема података. Изданке угља у близини су<br />
копали сиромашни Смедеревци код самог Смедерева тридесетих година XIX века,<br />
које је и видео барон фон Хердер током провере угљених резерви дунавских<br />
обала. 172 Истраживања у овом крају је наставио Феликс Хофман (Felix Hoffmann,<br />
1830-1914), који је у Србију дошао 1856. године и обишао њене руднике. 173 Први<br />
помен костолачког угља је учинио 1868. године Јеврем Гудовић, начелник<br />
службе у Министарству привреде Кнежевине Србије, када је дао дозволу да се<br />
истражи угаљ у пожаревачком округу. 174 У марту 1870. године пронађен је угаљ у<br />
пробном окну, а повластица за отварање рудника у Костолцу је издата 1873.<br />
године, на тридесет и једно рудно поље и педесет година, власнику парног млина<br />
и фабрике шпиритуса у Београду, Чеху Фрањи Вшетечком, који је пробна<br />
истраживања и финансирао. 175 За почетак индустријализације Србије се узима<br />
управо отварање првог рудника угља у селу Костолац 176 , иако је у Сењском<br />
руднику експлоатација угља започела две деценије раније (1853) 177 . Разлог за то<br />
лежи у чињеници да је сењски угљенокоп тек две деценије после костолачког<br />
редовно почео да производи угаљ 178 .<br />
171 исто.<br />
172 Василије Симић, „Две трећине века“. У Здружено електропривредно предузеће Србије –<br />
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970, ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор<br />
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 75-76.<br />
173 Владимир Анђелковић, 140 година рудника Костолац 1870-2010 (Костолац: ПД ТЕ-КО<br />
Костолац, 2010), 19.<br />
174 Василије Симић, „Две трећине века“. У Здружено електропривредно предузеће Србије –<br />
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970, ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор<br />
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 75.<br />
175 Владимир Анђелковић, 140 година рудника Костолац 1870-2010 (Костолац: ПД ТЕ-КО<br />
Костолац, 2010), 25; Василије Симић, „Две трећине века“. У Здружено електропривредно<br />
предузеће Србије – Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970, ур. Саша Марковић<br />
(Костолац: Одбор за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац,<br />
1971), 76; Јaša Grgašević, Rudarstvo u Srbiji - sa slikama rudnika i jednim dodatkom (Beograd:<br />
Jugoslovenski Lloyd, 1923), 15.<br />
176 Мајовски Вучетић, Из историје српских угљенокопа: Јаме костолачког мајдана (Београд: ЈП<br />
Електропривреда Србије, 2010), 11.<br />
177 Персида Томић, „Опште напомене о привреди у горњој Ресави“, Гласник Етнографског музеја<br />
25 (1962): 12.<br />
178 Василије Симић, „Две трећине века“. У Здружено електропривредно предузеће Србије –<br />
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970, ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор<br />
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 75.<br />
43
Change language