Viminacium

Цитирајући даље Луиса Мамфорда (Lewis Mumford, 1895-1990), пише да је
Костолац као „угљени град“ са новим горивом подстакао развој индустрије у
његовој близини. 504 У фабрици је био запослен велики број стручних радника који
су углавном били из Чешке и Баната, али и мештана из села. Фабрика је прво
производила равно стакло, а касније и амбалажу. Уништили су је Аустријанци
1915. године и после тога није обнављана. Са аморфним груменима сирове
стаклене масе зеленкасте боје која је остала након рушења, између два рата је
украшаван градски парк у Пожаревцу, али и многе баште. 505 Грађевински
материјал преостао након рушења је искоришћен у руднику Кленовник за
изградњу радионица и управне зграде. 506 Након Другог светског рата на месту
некадашње фабрике и даље је постојао брежуљак од измешане траве и стакласте
масе, па је током омладинских акција маса извађена и дата стакларима као
сировина. 507 „Још по негде у Старом Костолцу и данас се могу наћи последњи
остаци који су после уништења фабрике преостали.“ 508
У руднику Костолац је постојала и електрична централа која је
производила електричну енергију за осветљење села и рад машина у рударској
јами. 509 У циљу коришћења ситног угља, 1885. године је изграђена и циглана за
опеку и цреп, али која је после пет година рада престала са радом, јер није могла
да издржи конкуренцију малих, сељачких погона. 510 У њој су изграђене цигле за
подизање зграда у колонији, а само мали део производа је био продат. 511 Међутим,
изградња парног млина 1890. године, односно двоспратне грађевине са димњаком
504 исто.
505 исто
506
Радомир Влашковић, Михајло Славковић, „Светло с велике реке“, у Здружено
електропривредно предузеће Србије – Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970,
ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана
ИЕК-Костолац, 1971), 117.
507 Милорад Басарић, Тито Дољанац, „Полет младих“. у Здружено електропривредно предузеће
Србије – Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970, уредник Саша Марковић, 183-
191. Костолац: Одбор за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац,
1971, 184-185.
508
Драган Фелдић, „Домови и људи“, у Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970., ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 223.
509 Мајовски Вучетић, Из историје српских угљенокопа: Јаме костолачког мајдана (Београд: ЈП
Електропривреда Србије, 2010), 15.
510 Божидар Пејић, Душан Јаношевић, „Беочуг столећа“, у Здружено електропривредно предузеће
Србије – Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970, ур. Саша Марковић, 57-74
(Костолац: Одбор за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац,
1971), 68-69.
511 исто, 971, 63.
166