Viminacium

манастира Рукумија уграђен је фрагмент надгробног римског споменика на коме
је у тимпанону представљен лик Медузе око кога су птице, а изнад тимпанона су
представе коња и јахача. (сл. 73) У зид Цркве Светог Николе манастира
Нимник уграђен је фрагмент надгробног римског споменика на коме је
самостално представљен лик Медузе у тимпанону. (сл. 73) Драгана Спасић Ђурић
за фрагмент уграђен у цркву манастира Нимник пише да потиче са неког од
римских локалитета који су територијално и административно припадали
Виминацијуму, удаљеном око 10 km, 178 док за фрагмент уграђен у зид цркве у
Рукумији претпоставља да потиче из самог града Виминацијума. 179
Док су у римско доба сполије са скултпоралним декорацијама из
претходних векова, или чак блиских временских периода углавном
употребљаване као грађевински материјал за доње зоне зидова и темеље, и
видимо их положене на разне начине, без бриге да ли ће неки рељеф бити окренут
онако како би требало и да ли ће се добро видети, у Смедеревској тврђави су
римске сполије биле уграђене у надземним зонама и увек окренуте правилно,
веома видне, различите од околног материјала зидова. Симболична улога римске
сполије у грађевинама каснијих периода је истакнута уметањем камених
фрагмената сличних представа у зидове два манастира који се налазе на две ивице
Стига. Наиме, уграђени фрагменти у црквама манастира Рукумија и Нимник су
веома важни елементи који чине део усменог нематеријалног наслеђа подручја
Виминацијума живим. Иако су представу на мермерном фрагменту римске стеле
узграђеном у зид манастира Рукумије, датованом у период II века и прву
половину III века 180 истраживачи протумачили као слику Медузе која је чест
приказ на декорацији камених споменика Виминацијума, њена глава је у
народном предању прихваћена као персонификација сестре Јелице, док су
светског рата (видети у: Марина Лукић – Цветић, „Црква брвнара у селу Врба. У сусрет
конзервацији“, у Градитељско наслеђе у Србији. Зборник у част др Доброслава Бојка Ст.
Павловића, ур. М. Вукановић (Београд: Завод за проучавање културног развитка, 2014), 85-86, 91).
178 Драгана Спасић, „Светиња манастира Нимника – од легенде до мита“, Гласник Српског
археолошког друштва 14(1998): 316, 318.
179 Драгана Спасић, „Пример археолошког трага у етнографској грађи из околине Пожаревца“.
Гласник Српског археолошког друштва 12(1996): 222.
180 исто, 220.
254