Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
помогне у предлозима за развој и других археолошких налазишта на званичној<br />
рути. На крају, једини који тему римских императора и римског наслеђа у Србији<br />
у свету заиста и афирмише је сам Археолошки институт Београд са археолошким<br />
парком Виминацијум који током неколико последњих година организује изложбе<br />
на ову тему широм света, а које привлаче више десетина хиљада посетилаца. 785<br />
Можемо речи да различитост рута које обрађују сличне теме не треба да се<br />
заснива на избацивању одређених елемената, већ на различитом приступу у<br />
њиховој презентацији. Такође, током промоција елемената у оквиру једне руте<br />
требало би да се промовишу и друге руте којима ти елементи такође припадају.<br />
Иако је вероватно мали број таквих посетилаца, љубитељи вина не морају бити<br />
сви нужно и љубитељи римског наслеђа. Зато љубитељ вина, а посетилац<br />
винарије у Кличевцу, који није заинтересован за археолошко налазиште<br />
Виминацијум, неће отићи у његов обилазак ако му се у самој винарији не понуди<br />
прича о римским царевима и вину. Руте морају имати своја чворна места на<br />
којима се преклапају. Овде се чини да винарију у Кличевцу истичемо у односу на<br />
археолошко налазиште Виминацијум, што свакако није намера, већ само показује<br />
да чворна места на рутама нису нужно и места која на неки начин можемо<br />
одредити као најзначајнија, али су свакако раскрснице од којих посетиоци могу<br />
кренути у различитим правцима.<br />
Индустријско наслеђе предела је такође у Србији разматрано са стране<br />
концепта путева културе, и то од стране српског дела Радне заједнице<br />
Подунавских земаља (ARGEDonaulander) која финансира, контролише и<br />
реализује пројекте у области очувања европске баштине. Још пре једне деценије<br />
израђена је „Културна мапа српског дела Подунавља“ где је, између осталог,<br />
обухваћено и индустријско наслеђе на простору лево и десно од реке Дунав 50 km<br />
и укупној дужини од 550 km. Из овога су проистекле идеје за трасе могућих рута<br />
индустријске културе нашег дела Подунавља са полазиштима из Београда и Новог<br />
Сада, 786 које нажалост нису реализоване, а индустријско наслеђе Костолца њима<br />
није обухваћено.<br />
785 <strong>Viminacium</strong>, „Izložbe održane u inostranstu“. http://viminacium.org.rs/izlozbe/izlozbe-u-inostranstvu/<br />
786 Рифат Куленовић,. „Индустријско наслеђе српског дела Подунавља“, у Са бедекером по<br />
југоисточној Европи, ур. Костић, Ђ. (Београд: Балканолошки институт САНУ и Народни музеј у<br />
Београду, 2005) , 134-135<br />
492
Change language