Viminacium

заштити појединачних добара. 366 Можемо се запитати да ли је припадност
одређеној категорији културног добра према Закону о културним добрима
довољна да би се поставио концепт заштите и презентације једне грађевине или
места у складу са савременом доктрином заштите у којој се све више наглашава
значај интеграције елемената наслеђа.
Према Закону о заштити природе из 2009. године 367 заштићена природна
добра су: заштићена подручја, заштићене врсте и покретна заштићена
природна документа. Заштићена подручја су строги резерват природе,
специјални резерват природе, национални парк, споменик природе, заштићено
станиште, предео изузетних одлика и парк природе, док су заштићене врсте
строго заштићена дивља врста и заштићена дивља врста. 368 Како пише Љиљана
Гавриловић из Етнографског института САНУ, културно наслеђе је, у смислу
очувања и одржавања, перцептивно, јер се чува само оно што се сматра вредним,
што ће нас „приказати у повољном светлу“, што ће нас, „нарочито у сопственим
очима, учинити лепшим.“. 369 Да ли је исти случај и са природним наслеђем? Овде
је припадност наслеђа одређеној заједници или групи, нацији или вери, нешто
мање важна, па процес валоризације тече другачије, али је сигурно и да се ово
наслеђе бира према потреби да нас учини лепшим.
Конзервација и рестаурација споменика културе су у СФРЈ били предмет
закона из области заштите од 1965. године, али и више посебних прописа. Како и
тада ова документа нису била довољна, примењивали су се и општи прописи, из
области грађевинарства, под конзервацијом споменика културе подразумевало се
„техничко осигуравање оштећеног споменика у његовом (углавном) затеченом
облику и изгледу, а под рестаурацијом „поновно успостављање, односно обнова
делимично уништеног споменика према његовом изворном стању.“ 370
366 Branka Šekarić, „Integrativna prostorna i urbana konzervacija”, u Principi i praksa održivosti u
razvoju naselja u Srbiji 2, ur. R. Bogdanović, B. Stojkov (Beograd: Udruženje urbanista Srbije,
2000),196.
367 Закон о заштити природе. Службени гласник РС 36/2009, 88/2010 и 91/2010 – исправке.
368 Ненад Вуковић, Гордана Јанчић, „Значај заштићених подручја за рурални развој Србије“. NIR
Časopis za Nauku-istraživanje-razvoj II/4:140-141.
369 Ljiljana Gavrilović,„Nomen est omen: baština ili nasleđe – (ne samo) terminološka dilema“,
Etnoantropološki problemi, n.s. god.5, sv.2(2010):50.
370 Владимир Бргуљан, Споменичко право (Београд: Републички завод за заштиту споменика
културе, 2000), 61.
365