Viminacium

народ (...) Кућа је наша велика суштина“ 473 Данас грађевине народног неимарства
често пропадају и полако се руше, а са њима нестају и типови кућа који су
доминирали на овом подручју у претходних неколико векова. Међутим,
савремени аутори се слажу да, „није сав проблем у томе што остајемо без једног
значајног културног фонда у наслеђу, већ и у чињеници да данашња урбанизација
руралних подручја добија неслућен замах (...). Изградња кућа и других објеката
населу добила је садржаје и облике који немају много заједничког ни са
потребама корисника, ни са захтевима времена, ни са нашом градитељском
традицијом.“ 474
Приликом проучавања народног неимарства неопходно је осим самих
грађевина, у обзир узети и њихово непосредно и шире окружење, јер је однос
према природи и окружењу од самог настанка заузимао важно место код
традиционалног грађења. 475 Ово је и једна од карактеристика концепта културног
предела, а много пре настанка самог концепта у свету писано је о потреби
повевезања традиционалне сеоске архитектуре са осталим елементима наслеђа.
Надежда Пешић – Максимовић је као једну од могућности заштите споменика
народног градитељства навела сеоски туризам, у коме би они добили
угоститељску, али образовну, културну и забавну намену, али и да се очување
овог наслеђа не може одвојити од очувања природне околине и предела. 476
Доброслав Ст. Павловић се залагао за стварање етно-паркова како би се сачували
угрожени примерци народног градитељства и поспешио сеоски туризам у склопу
са националним парковима и природом. 477
Развој народног неимарства је одредио начин живота људи, а у складу са
могућностима, доступношћу грађевинског материјала који је даље условио
473 исто, 11. Треба похвалити савремени пројекат израде Атласа народног градитељства који је
покренуо Републички завод за заштиту споменика културе, 2003. године. До сада су стручни
тимови под руководством Боживара Крстановића и Естеле Радоњић Живков, израдили атласе за
општине Пожега, Чајетина, Ужице, Горњи Милановац и Крагујевац (РЗЗСК Београд. „Атлас
народног градитељства Србије“, http://www.atlas.heritage.gov.rs/node/191)
474 Љиљана Грчић, Мирко Грчић.„Традиционално сеоско неимарство у културном пејзажу Мачве,
Посавине и Поцерине“, Гласник Српског географсkог друштва lxxxvii/1(2007)
475 Марић, Игор. „Савремена интерпретација традиционалних архитектонских образаца у сеоској
архитектури“, Архитектура и урбанизам, 12/13(2003): 25.
476 Надежда Пешић-Максимовић, ,„Путеви заштите споменика народне материјалне културе“,
Саопштења XIII(1981):286-287.
477 Доброслав. Ст. Павловић, “Народна архитектура у просторном планирању и туризму“.
Саопштења XIII(1981):, 305-308.
398