Viminacium

града. Такође, сам положај нове заштитне структуре, на природном узвишењу у
оквиру налазишта, омогућио је њену доминацију над великим делом околне
равнице, што ју је претворило у један од физичких симбола археолошког
налазишта Виминацијум и чини да настане оправдано размишљање о њеној
измени улоге из привремене у сталну конструкцију. 419
Интегрисана заштита и презентација путем реконструкције и
ревитализације - Томислав Марасовић се још пре неколико деценија залагао за
активну заштиту наслеђа и писао да су адаптација и ревитализација међу
најефикаснијим начинима савремене активне заштите градитељског наслеђа и
његовог укључења у данашњи живот, који културним добрима осигуравају услове
трајног очувања. Ревитализацијом се некадашња функција грађевине која више
не живи мења, и овај процес се јавља упоредо са конзервацијом или
рестаурацијом. Давање функције историјским грађевинама је један од основних
услова заштите, а то се истиче и Венецијанском повељом којом се каже да „за
осигурање заштите споменика увијек је повољније ако они имају неку за друштво
корисну намену“. 420 Међутим, питања функције историјске грађевине су веома
сложена и не могу се решавати „по неком јединственом моделу“, јер постоји
велики број могућности у оквирима адаптације и ревитализације. 421 С друге
стране, он пише и да у случају археолошких остатака који су у стању рушевина и
изгубили су своју намену, често није могуће доделити нову функцију, али и да
419
Заштитне конструкције у Србији које су локалитетима донеле интегрисану заштиту и
презентацију путем интерпретације изведене су и у Сирмијуму над Царском палатом (видети у:
Адријана Шкорић, „Заштита царске палате Сирмијума у Сремској Митровици“, Гласник Друштва
конзерватора Србије 38(2014):178-180) и у Лепенском Виру (видети у: Марија Јовин, Синиша
Темерински, „Заштита и презентација локалитета Лепенски Вир. Заштитна конструкција“. Гласник
Друштва конзерватора Србије 27(2003):57-64; Марија Јовин, Синиша Темерински, „Заштита и
презентација локалитета Лепенски Вир. Конзервација и презентација, Гласник Друштва
конзерватора Србије 28(2004): 53-57. Међутим, оне се по концепту конструкције који их чини
грађевинама више него заштитним конструкцијама, приближавају више оном који је спроведен
код Меморије у Виминацијуму него код Маузолеја. С друге стране сирмијумска конструкција и
она над Лепенским Виром су донеле и нове музејске и услужне садржаје, што ни код једног
покривеног локалитета на Виминацијуму није случај, односно превазишле су улогу заштитне
конструкције и постале једна врста визиторских центара са више намена.
420 Tomislav Marasović, Aktivni pristup graditeljskom nasljeđu (Split: Sveučilište u Splitu - Filozofski
fakultet u Zadru - OOUR Prirodno-matematičkih znanosti i studija odgojnih područja u Splitu, Društvo
konzervatora Hrvatske – Zagreb, Arhitektonski fakultet Sveučilišta – Zagreb - Postdiplomski studij
graditeljskog nasljeđa u Splitu, 1985), 128
421 isto, 130.
381